Ili čuveno pitanje: A koliko to košta?

Ovo je pitanje koje ćete dobiti ili odmah na početku ili na kraju razgovora sa klijentom. Šta da radite? Odgovor je vrlo jednostavan – odložite ga za kasnije ili za sledeći sastanak uz obrazloženje da ćete nakon razgovora sastaviti detaljnu ponudu u kojoj ćete navesti i objasniti svaki korak u izradi sajta, troškove, rokove i bonuse.

Kako biste odredili cenu izrade nekog sajta vodite se sledećim principima:

  1. Da li je sajt statičan ili dinamičan?
  2. Ako je dinamičan, koje celine se automatizuju?
  3. Da li se pravi potpuno automatizovan sajt koji će uređivati ljudi koji se ne razumeju u održavanje sajta?
  4. Da li morate da angažujete saradnike i na kojim poslovima (programera, SEO eksperta, grafičkog dizajnera, CSS kodera i druge) i za koji honorar?
  5. Da li radite kao podizvođač ili samostalno?
  6. Kakav je način i dinamika naplate posla?
  7. Da li i koliko ima animacije?
  8. Da li se radi za manju firmu ili za veliku kompaniju?
  9. Da li se sajt radi na još nekom jeziku i na koji način se radi verzija na dodatnom jeziku (samo jedna strana ili se prevodi kompletan sajt)?
  10. Da li je klijentu hitno potreban sajt („za juče“) ili ste komotni sa rokovima?
  11. Koliko procenjujete da ćete utrošiti sati za svaki korak projekta?
  12. Da li sajt radite za inostrano ili domaće tržište?
  13. Da li koristite gotova CMS rešenja?
  14. Da li ćete i u kom obimu unositi sadržaj dinamičkog i automatizovanog sajta?
  15. Postoje li dodatni moduli na sajtu kao što su mailing lista, blog, e-shop, pretraživač i drugo?

Još jedna veoma bitna stavka je ta koliko iskustva i znanja posedujete iz oblasti koje podrazumevaju izradu sajta (dizajn, programiranje, kodiranje, HTML/CSS, Flash, SEO…)? Web dizajner koji je tek savladao upotrebu alata za izradu sajta ne može da napravi sajt dovoljno kvalitetno i brzo kao onaj koji se time bavi duže vreme i koji je uradio veliki broj sajtova i drugih radova. Isto tako, ako na jednom sajtu radi ceo tim ljudi gde svako ima tačno definisan posao, takav sajt ne može da se meri sa onim koji radi jedan čovek.

Dešavaće se da prilikom davanja ponude budete odbijeni ili čak podcenjeni uz neprikladan komentar da to „sin komšije Steve radi za sto evrića“. Toga je bilo i biće, ali što je najinteresantnije, sada je došlo vreme kada se takvi sajtovi redizajniraju i u njih se ulaže pristojan budžet jer su vlasnici shvatili da je onih „sto evrića“ zapravo bila loša investicija.

Sviđa ti se članak? Podeli ga sa prijateljima.