Dnevnik jedne Cyber mačke

Dečaci su ozdravili. Odvela sam ih jutros u vrtić i sada polako ispijam jutarnju kafu. Koliko može da prija samoća. Imam gomilu stvari koje želim da uradim ove nedelje, nekoliko poslova koje moram da završim, započnem ili nastavim.

Volim ponedeljak jer počinje nova nedelja, novi planovi, telefonski pozivi, dogovori, pregovori. Otprilike znam radne obaveze pa se organizujem. Sada ih opet imam mnogo, što je dobro.

Završila sam sajt za Kompjuter biblioteku. Zapravo, završila sam dizajn a sve ostalo je uradio moj kolega. Doradili smo sitnice. Sajt je ok, ispoštovala sam ono što je traženo. Ovo je prvi posao za koji sam napravila više od pet predloga različitog dizajna. Bilo mi je veoma bitno da dođemo do krajnjeg rezultata kojim je klijent zadovoljan. To smo i uspeli, zajedničkim snagama.

Ideja g. Šolajića, vlasnika sajta i izdavačke kuće Kompjuter biblioteka je da se nedeljno menja zaglavlje na sajtu koje će se kreirati po već utvrđenim šablonima a da se uz to za svako zaglavlje napravi tutorial na srpskom jeziku. Vrlo lepa zamisao, ali ćemo videti kako će funkcionisati. Sajt, pored velikog broja knjiga, ima i ogromnu količinu različitih informacija i saveta i svakodnevno se ažurira. Nisam znala za ovaj izvor informacija sve dok nisam dobila poziv da radim na sajtu.

Obično kurs web dizajna (u školi kompjutera SMART u kojoj predajem) započinjem objašnjenjem šta se od jednog web dizajnera u Srbiji očekuje da zna. I kada pokušam da objasnim polaznicima šta ih sve čeka na trnovitom putu, nemam nameru da ih obeshrabrim već jednostavno da im stavim do znanja da je učenje HTML-a kao učenje tablice množenja, da je poznavanje rada u Dreamweaveru samo neophodna veština.

Suština je u tome da je put do iskusnog web dizajnera mnogo dug, trnovit ali vrlo zabavan. Imala sam tu sreću da sam od početka radila sa izuzetnim ljudima, stručnjacima, znalcima sa kojima i dan danas sarađujem. I kada se okrenem i pogledam unazad, vidim da sam daleko od početka ali da postoji ogromna praznina koju moram popuniti i stalno ka tome težim. Koliko god da saznajem, gledam i čujem nije mi dosta.

Imala sam dugu pauzu u radu. Zapravo, pauza je bila kratka, možda par meseci. Ali se izuzetno mnogo toga izmenilo i pojavilo da sam se u jednom trenutku izgubila i pitala se da li ću moći da nastavim s onim što znam i da li ću uspeti da držim korak sa novim tehnologijama? Polako se vraćam na put, uhvatila sam korak, gladna sam znanja!

Koliko god da je teško, došla sam do veoma bitnog saznanja: opredeli se samo za jedan put i sve koji ne žele da idu tim putem, zaobiđi. Toliko je jednostavno! Klijent traži mnogo, čitaj: moraš se razumeti u minimum 5 oblasti od kojih savršeno barataš bar sa dve. To me je navelo na razmišljanje kako jedan web dizajner može da opstane ovde, sada, pod ovim uslovima?

Svi moji prijatelji, poznanici i saradnici su stručnjaci u svojoj oblasti ali se svako bavi svojim delom posla i kada se svi uhvate svog zadatka napravimo fantastičan proizvod! Kada radim sama, bude teško a daleko manje isplativo.

Poenta priče je: pronaći se tamo gde se najbolje snalaziš, širiti vidike u svim oblastima koje imaju dodirne tačke sa poslom kojim se baviš ali ne svaštariti. Rasplinuti se znači mnogo znati a u stvari nemati jasan cilj i odrađivati posao polovično. Dakle, web dizajner je onaj koji mora mnogo toga da zna, da ima izuzetno dobru osnovu u nekim oblastima, osnovna znanja iz nekih drugih oblasti i da poznaje način na koji određene stvari funkcionišu.

Znam da sam sada zvučala vrlo apstraktno, to mi je i bila namera. Sve ću već vremenom pojasniti, sada me je već uhvatila blog groznica, a odavno je prošla ponoć. To je ona moja glad za znanjem koja se pojačala u poslednjih par meseci, jer, koliko je lepo biti web dizajner, toliko je teško biti zaposlena mama koja pokušava da izbalansira sve oko sebe i drži sve na okupu.

Nisam baš u fazonu pisanja blogova, čak se još uvek pitam čemu to sve služi i ko želi da čita o tome šta se  dešava u mom životu. Mada, moram priznati, da sam u poslednje vreme mnogo razmišljala o blogu, kako da ga postavim, kada ću ugrabiti malko vremena da instaliram WP itd…..

A imam predosećaj da će me uhvatiti blog groznica i da će mi se dan završavati ili počinjati piskaranjem. To nije loše, jer volim da delim ono što drugima može biti od koristi. Za sada testiram, pa će se dalje već sve razvijati samo od sebe.