Tek juče sam se registrovala na Facebook-u. Nije da se pitam gde sam bila svo ovo vreme dok su se razvijale ovakve zajednice, jednostavno me to nije privlačilo. Odavno su moje prijateljice iz Udruženja otkrile ovu zajednicu, međutim odbijala sam da se registrujem, što zbog nedostatka vremena, što zbog toga što sam pokušavala da ostanem van tog talasa „social networking-a“. I konačno sam poklekla pred ovim izazovom i sada mi niko nije kriv.

Ok, korisno je to, ali za koga? Celo pre podne klikćem po grupama, pregledam postove, fotografije, dodajem prijatelje. Ali, kliknula sam i na veliki broj reklama i otišla ko zna gde, pronašla raznorazne sajtove. Dakle, odlično mesto za reklamiranje, o čemu je već pisano.

Od kako sam krenula sa blogovanjem, otišla sam u nekom drugom pravcu i sada sam morala da zavirim u ove zajednice. Nije da sam se navukla (još) ali mi je izuzetno zanimljiv ovaj fenomen. Ustvari, na Draganovom blogu sam pročitala najavu za ArtTech i tako završila na Facebook-u.

Iznenadila sam se koliko je ova mreža kompleksna i dobro organizovana. Širi se neverovatnom brzinom, ne dozvoljava da se bavite nečim drugim. Ionako imamo malo vremena za pravo druženje. Da li ovakve zajednice produbljuju prijateljstva, čine od nas veće potrošače ili nas vode putem da se odviknemo od druženja oči u oči i od onih momenata kada smo zajedno sa prijateljima sedeli i ispijali kafu do kasno u noć.

Super su nove tehnologije i mogućnost komunikacije, ali dokle ćemo stići? Počela sam i sa sopstvenim mužem da ćaskam preko mesindžera!

Sviđa ti se članak? Podeli ga sa prijateljima.