Zabluda: Fakultet plus malo dodatnog znanja jednako velike pare

//Zabluda: Fakultet plus malo dodatnog znanja jednako velike pare

Zabluda: Fakultet plus malo dodatnog znanja jednako velike pare

Nedavno sam naišla na web sajt (neću vam namerno reći koji) na kome piše astronomska cifra za izradu sajta. Odnosno, čovek je lepo postavio svoj cenovnik na sajt i rekao nešto otprilike ovako: „moj sat kodiranja košta toliko i toliko, a da bih vam pravo web sajt platite mi od xxxx eura“. A to xxxx je bila poveća cifra. Ne bih se toliko iznervirala da sam našla odgovore na neka pitanja:

  • ko je on?
  • koliko dugo radi?
  • za koga je radio?
  • šta zna?
  • šta je pravio?

Jedini podatak koji sam našla je da je čovek upravo završio fakultet i sada je kao osposobljen da pravi ultra moderne fenomenalne upotrebljive sajtove i to sa ispravnim kodom po najnovijim standardima koristeći najmodernija tehnološka dostignuća uz ekspertsko poznavanje velikog broja programa potrebnih za dizajniranje, slajsovanje, programiranje i kodiranje sajta. I naravno SEO „frendli“ sajt se podrazumeva.

Ne postaje se tako web dizajner! A možda čovek i uspe da uzme velike pare za jedan sajt, ko zna, da ne grešim dušu.

Ovo je ipak zemlja Srbija. Kada nekome kažete da će sajt platiti hiljadu eura pitaće vas da li ste normalni! Da, tako to ovde funkcioniše. Naravno da postoje i oni koji znaju da izrada ozbiljnog i kvalitetnog sajta košta i znaju šta plaćaju, ali postati web dizajner „preko noći“ i zanositi se velikim parama – to ne ide tako.

Imala sam na svom kursu web dizajna jednu devojku koja je završavala studije Grafičkog inžinjerstva i dizajna. Bila je kod nas u školi da nauči da koristi Photoshop, Corel, Dreamweaver i da nauči da pravi sajtove. Kod mene je odslušala dva kursa. Pre toga je odslušala HTML, i to je sjajno. Mislim da je potkovana znanjem, ima dara i volje ali ni ona nikako ne može da krene da pravi sajt za 1000 eura.

Zašto?

Zato što je jedna stvar imati teoretsko znanje i umeti ga primeniti, a druga mnogo važnija stvar je imati teoretsko znanje, praktično iskustvo i reference.

Danas je ustvari vrlo lako naučiti kako se sajt pravi. Ako ste spretni, iskoristićete na primer, neki besplatan templejt, malo ga izmeniti ili čak instalirati Joomla-u pa napraviti templejt, što da ne.

Ali treba krenuti malim koracima. Rad za slavu se nekako podrazumeva, tu se stiču iskustva, uči se na greškama, guglaju se neke nove informacije kojima ćete unaprediti veštine, otkrivaju se nove metode. I tek kada shvatite da će vam za izradu sajta trebati duplo manje vremena nego kada ste krenuli time da se bavite, možete razmišljati da počnete da naplaćujete neku pristojnu sumu.

Neka me neko razuveri i kaže da je svoj prvi sajt koji je napravio dobro naplatio. Bilo bi mi drago da čujem tako nešto, u tom slučaju skidam kapu jer je on onda prvenstveno dobar menadžer i trgovac. I naravno neka mi se obavezno javi 🙂

Sviđa ti se članak? Podeli ga sa prijateljima.
By | 2017-12-03T13:28:36+00:00 novembar 18th, 2008|Iz ugla Web dizajnera|11 Comments

About the Author:

Zaljubljenik u fotografiju, frilenserka u duši, veb dizajnerka, blogerka, urednica i idejni tvorac Foto IN zajednice, majka, supruga. Zabavljam se i razvijam radeći u stvaranju stock fotografije i videa već deset godina. Vodim foto studio za foto i video produkciju Fotostorm u Novom Sadu.

11 Comments

  1. dusan 18. новембра 2008. at 18:48

    Svaka roba ima svog kupca. Ako neko ceni svoj radni sat xxxx evra, a misli da moze da naplati izradu sajta xxxxx evra to je njegovo pravo. Niko nije obavezan da ga angazuje i plati po tim cenama, kao sto niko nije obavezan da plati komsijinog malog 50 evra. Ako moze da uzme i milion evra za sajt pa makar bio automehanicar svaka mu cast. Svako ceni svoj rad onako kako misli da je najbolje, a na klijentima je da se odluce sa kime ce da rade. Platili 50 ili 50 000 evra, dobice ono sto su birali. Ako neko misli da moze da postane web dizajner za jednu noc i sa jednim sajtom, lepo od nega. Ja mislim da nije moguce, ali opet njegova stvar.

  2. Maja Vasic 18. новембра 2008. at 19:05

    Naravno da nije obavezan da plati tu cenu. Smatram da je totalno pogrešno postaviti cenovnik javno na sajt iz više razloga. Jedan je taj što je svaki sajt drugačiji i svaki zahteva različito angažovanje. Poenta je u tome da za određenu cenu mora da postoji objašnjenje i pokriće a ono svakako ne može da se generalizuje u slučaju izrade sajta (može za pojedine segmente). U redu je ako je programiranje i kodiranje izraženo nekom cenom na sat, ali izrada celog sajta… smatram da statični sajt od 5 strana i automatizovan sajt od 55 strana sa CMS-om nikako ne može da košta isto.

  3. Predrag Supurović 18. новембра 2008. at 19:54

    Treba ipak imati u vidu da postoje dve vrste sajtov akoji koštaju 1000 evra, jedni koji su tehnički zahtevni pa njihova izrada zahteva trud i angažovanje, koji celu stvar poskupljuju, i drugi koji su prosto samo veoma obimni, pa je potrebno više fizičkog posla da se masa sadržaja obradi i postavi na sajt.

    U oba slučaja, onaj ko radi takav sajt trebalo bi da ima nekog iskustva da bi uspeo sve to da organizuje i uradi na razumno kvalitetan nacin te je po pravilu sajt koji košta 1000 evra preveliki zalogaj za nekoga ko je početnik.

    Uostalom, takav sajt najčešće zahteva tim ljudi koji će ga praviti.

  4. dusan 18. новембра 2008. at 20:45

    Apsolutno se slazem da je greska postavljati cenu, jer prosto svaki sajt je specifican i drugaciji. Sa druge strane nije ista cena sajta od 10 strana za Miskovica i Deltu ili bakalnicu iz kraja, a u pregovorima u odnosu na klijenta, zelje i potrebe formiram cenu.

    Licno smatram da ni cena sata kodiranja nije potrebe jer opet je mnogo faktora u igri, a vecina klijenata nema veze sa zivotom i takva informacija moze poprilicno da ih zbuni. Klijent nema predstavu sta se i za koliko kodira, kakava je razlika izmedju Jave, PHP-a, Ajaxa ili HTML-a……..

    Ali sve to nije tema posta…

    Citat // Poenta je u tome da za određenu cenu mora da postoji objašnjenje i pokriće //

    Nije da mora, samo ne bi bilo lose, a i malo je profesionalnije 😉 ali slobodna volja kupca i prodavca je cudo, a ako je neko lud da kupi Juga po ceni BMW-a jer prodavac kaze da Jugo vredi 50 000 evra onda neka se kupac zamisli.

    P.S. Ja ne znam kakva je razlika izmedju domacih i italijanskih spageta sem u geografskom poreklu, sto svakako nije dokaz kvaliteta, ali opet radije kupujem ove skuplje italijanske 😉

    Nije mi cilj da branim doticnog momka samo hocu da kazem da je trziste slobodno, pa kako sejes tako ces i poznjeti, a to nas komsije sa susedne parcele ne treba da brine.

  5. Maja Vasic 19. новембра 2008. at 02:52

    @Predrag – Tako je. To je i bila moja poenta. Osim ako naravno onaj ko radi nije zaista vrlo spretan, potkovan i ume da za taj honorar zaista i uradi to što se od njega očekuje.

  6. Maja Vasic 19. новембра 2008. at 03:07

    @Dušan – Ne da klijent često nema predstavu šta je HTML, PHP, Ajax i ostale skraćenice, nego često ne može da shvati šta zapravo dobija kao gotov proizvod. Kada mu pokažete sajt koji je operativan tek tada za klijenta sajt dobija formu. Naravno, ovde tema nisu timovi koji moraju da koštaju i zna se šta tada košta. Ovde je tema bila započinjanje izrade sajtova i ulazak u posao.

  7. Predrag Supurović 19. новембра 2008. at 06:01

    Cena sajta je samo polazna osnova. Ona klijentu ne znači mnogo jer on ne može da zna koliko vremena treba da se nešto uradi. Ali, dobro je imati je kao interni reper, nešto od čega se polazi kada se krene u izradu sajta. na osnovu zahteva klijenta i opstvene procene koliko je radnih sati potrebno da se to realizuje može se dati neka procena koliko će to da košta.

    Ali već samo ta procena zahteva poprilično iskustvo. A upravo se neiskusni prepoznaju po tome što unapred određuju cene ne ulazeći u konkretne zahteve korisnika.

  8. Milan 27. новембра 2008. at 00:05

    Pa dobro sad, neko misli da je bolje da okači cenu, a neko misli da nije. Sve je to ok. Može da se postavi neka orijentaciona cena sa naznakom da cena može da varira u zavisnosti kakva usluga je potrebana klijentu.

    No, hteo sam nešto van finansija. Možda bi dobra formula bila:

    Fakultet + dodatna edukacija sa strane + mnogo truda + mnogo rada + učenje iz dugogodišnjeg iskustva + vera u uspeh = možda uspeh.

    Možda, zato što postoji tanka linija izmedju neuspeha i uspeha. A ako uspete, onda finansije neće biti problem. Trebamo se truditi da uradimo nešto dobro. I to nešto biće prepoznato, a finansije to prate.

    Najlepši pozdravi!
    Milan

  9. Miloš Spasić 27. новембра 2008. at 08:46

    Najveća greška svih koji počinju da se bave web dizajnom je što u stvari nisu svesni šta sve ljudi trpaju pod taj pojam.

    Lično mislim da je to u Srbiji totalno pogrešno definisano.
    Web dizajner bi u stvari trebao da se isključivo bavi grafikom i rasporedom grafičkih elementa na sajtu. Ukratko da nacrta mocup sajta u photoshop-u ili nekom drugom programu. To je dakle dizajn. Onda se taj mocup prosleđuje programeru koji ga seče i kodira u html i css, pa zatim ugrađuje u cms ako je u pitanju dinamičan sajt sa bazom podataka.

    U zemlji Srbiji se podrazumeva da Web dizajner mora da proizvede ceo sajt, što je po meni pogrešno.

    Svi koji smatraju da se pravljenjem web sajtova mogu zaraditi „velike i lake pare“, samo neka probaju. Jako brzo će shvatiti da je web sajt toliko kompleksan pojam, čija izrada zahteva poznavanje toliko različitih programskih jezika i tehnologija, da je njihovo znaje u stvari samo kap u moru.

    Fakultetska diploma nije nikakav garant da je neko sposoban da završi posao, jedino što to realno pokazuje su njegovi dotadašnji radovi. Međutim diploma fakulteta će vam omogućiti da ne budete eleminisani od strane konkurenice koja je ima. Jer u ovoj državi smo još uvek na tom nivou da se više ceni parče papira, nego nečiji kvalitetan rad. Volje ljudi da im sajt pravi „inžinjer informatike“ pa to ti je… A to da li to nečemu vredi nema veze, jer bože moj ko još sumnja u čoveka sa diplomom. 😛

    Ljudi nikako da skapiraju da je pravljenje sajta zanat koji se svakodnevno uči i razvija, ono što znaš trenutno, u slučaju da svakodnevno ne pratiš trendove, za kratko vreme zaostaješ za konkurencijom.

    Potrebne su godine rada i iskustva da bi se dostigao neki visok nivo sposobnosti da se većina posla oko izrade sajta završi samostalno, a opet to ostaje preveliki zalogaj za jednog čoveka. Mislim naravno na kompleksne sajtove, sa mnogo custom dodataka i unique cms-om.

    A to da li će neko da postavi svoj cenovnik online ili ne, stvar je ličnog izbora. Može da se uradi u slučaju da se formira paket usluga koji se nudi za određenu cenu, na pr. kao što je paket za hosting usluge. Dakle ta i ta platforma, toliko stranica, u tom jeziku, sa tim karakteristikama. Znači sa striktno definisanom ponudom cenovnik ima smisla, u svakom drugom slučaju samo pokazuje nivo „poznavanja materije“ onog ko ga je postavio…

  10. Maja Vasic 30. новембра 2008. at 18:13

    Miloše, hvala ti na ovolikom postu. Dotakao si sve glavne teme koje sam spominjala. Web dizajner ni u svetu više nije samo čovek koji se bavi vizuelnim aspektom sajta već mora i nešto više da zna. Međutim, u našoj zemlji Srbiji definitivno moraš da budeš i grafički dizajner i koder i da poznaješ tehnologiju i trendove.

  11. Waley 8. децембра 2015. at 12:27

    191I dont know why I cannot tmubhs up someones answerSo I very much agree with the Red Zinfandel answer. It has a bit of zest to it that would compliment the hot turkey club perfectly! It depends on taste though. If you are not an experienced wine drinker it may be a bit too much. The fall back safety would be a pinot, and even safer a simple chardonnay.

Comments are closed.