Nikada ne prosleđujem raznorazne poruke koje mi stižu od prijatelja, znate one, pošalji ovo na još 10 adresa ili ti se želja neće ostvariti, i tome slično. Ali sam primila jednu zaista zanimljivu i iskoristiću priliku da je podelim sa onima koji svrate na ovu lokaciju. Pa ko ima strpljenja, neka pročita, zaista mi se dopala jer je toliko tačna!

Paradoks našeg vremena kroz istoriju je da imamo veće zgrade, ali kraće živce, šire puteve, ali uža gledišta. Trošimo više, ali imamo manje, kupujemo više, ali uživamo manje. Imamo veće kuće i manje porodice, više pogodnosti, ali manje vremena. Imamo više diploma, ali manje razuma, više znanja, ali manje rasuđivanja, više stručnjaka, ali ipak više problema, više medicine, ali manje zdravlja. Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno, smijemo se premalo, vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno ležemo, ustajemo previše umorni, čitamo premalo, gledamo TV previše i molimo se retko.

Umnogostručili smo naše imetke, ali smanjili svoje vrednosti. Govorimo previše, volimo preretko i mrzimo prečesto. Naučili smo kako da preživljavamo, ali ne i da živimo. Dodali smo godine životu, ali ne i život godinama. Stigli smo sve do meseca i nazad, ali imamo poteškoću da pređemo preko ulice da upoznamo novog komšiju. Osvojili smo spoljašnji prostor, ali ne i unutrašnji. Uradili smo velike stvari, ali ne i bolje. Očistili smo vazduh, ali zagadili dušu. Savladali smo atom, ali ne i svoje predrasude. Pišemo više, ali učimo manje. Planiramo više, ali postižemo manje. Naučili smo žuriti, ali ne i čekati. Gradimo više kompjutera da sadrže više informacija, da proizvode više kopija nego ikad, ali mi komuniciramo sve manje i manje.

Ovo su vremena brze prehrane i sporog varenja, velikih ljudi i sitnih karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa. Ovo su dani dve plate, više razvoda, luksuznijih kuća, ali uništenih domova. Ovo su dani brzih putovanja, višekratnih pelena, moralnosti koja se može odbaciti, jednodnevnih predstava, preteških tela i tableta koje čine sve od hrane, da utišaju, da ubiju. Ovo je vreme kada ima mnogo toga u izlogu, a ništa u skladištu. Vreme kada vam tehnologija može doneti ovo pismo i vreme kada možete odabrati da li ćete ga podeliti s nekim ili samo obrisati.

Zapamtite, provedite nešto vremena sa vašim voljenima, jer oni neće biti tu zauvek.

Zapamtite, recite poneku ljubaznu reč onome koji vas gleda sa strahopoštovanjem, jer će ta mala osoba uskoro odrasti i otići.

Setite se da date topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta ni pare. Setite se da kažete: „Volim te“ vašem partneru i vašim voljenima, ali najviše od svega i mislite tako. Poljubac i zagrljaj će zakrpiti povredu kada dolaze duboko iz vas. Setite se držati se za ruke i ceniti momente, jer jednog dana ta osoba neće biti tu ponovo.

Dajte vremena ljubavi,
dajte vremena razgovoru
i dajte vremena podeliti vaše dragocene misli s drugima.

KAKO OSTATI MLAD:

  1. Odbacite nebitne brojeve, a to ukjučuje: starosnu dob, težinu i visinu.
    Prepustite doktorima brigu o tome, zato ih i plaćate.
  2. Zadržite samo vesele prijatelje.
    Loša raspoloženja vas jedino vuku ka dnu.
  3. Nastavite učiti. Naučite više o kompjuterima, veštinama, vrtlarstvu , o bilo čemu.Nikada ne dajte mozgu da bude besposlen. „Besposlen um je radionica lošega“
  4. Uživajte u jednostavnim stvarima.
  5. Smejte se često, dugo i glasno. Smejte se dok ne izgubite dah.
  6. Suze se dešavaju. Izdržite, odbolujte i produžite dalje. Jedina osoba koja je uz nas čitav život smo mi sami.
    Budite ŽIVI dok ste živi.
  7. Okružite se onim što volite, bila to porodica, ljubimci, uspomene, muzika, biljke, hobiji, bilo šta.
    Vaš dom je vaše sklonište.
  8. Cenite svoje zdravlje. Ako je dobro, čuvajte ga. Ako je nestabilno, popravite ga. Ako se ne može popraviti, nađite pomoć.
  9. Ne preuzimajte krivicu. Krenite na put do šetališta, do obližnje pokrajine, do strane zemlje, ali NE tamo gde je krivica.
  10. Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici.

I ZAPAMTITE:

Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo, nego momentima koji nam oduzmu dah!

Ako ne pošaljete ovo pismo dalje do barem 8 osoba …koga briga ?

(autor objavljenog teksta nepoznat)

Sviđa ti se članak? Podeli ga sa prijateljima.