Da li ćemo više ceniti ljudski život kada budemo deo Evrope?

//Da li ćemo više ceniti ljudski život kada budemo deo Evrope?

Da li ćemo više ceniti ljudski život kada budemo deo Evrope?

Ljuta sam! I ovaj članak nema veze ni sa web dizajnom ni sa bilo kakvim tehnologijama. Ima veze sa besmislenim procedurama, sa našim lošim zdravstvenim sistemom i sa našim „evropskim standardima“ u zdravstvu.

Opet kažem, ljuta sam i razočarana, očajna i tužna jer je naš zdravstveni sistem toliko loš da i kad imaš i hoćeš da platiš – ne možeš – a čak ni kao pacijent koji je hitan slučaj ne možeš da dođeš do uputa i izveštaja jer su procedure besmislene i stroge jer se za redovan specijalistički pregled čeka po mesec i više dana da bi se dobio papir sa kojim možeš da ideš dalje. A bez papira neće niko ni da primi pacijenta, jer, zaboga, takav je protokol, bez obzira na hitnost.

U Kamenicu aparat stiže u martu, u pokrajinskoj bolnici ne primaju preko reda čak ni ako platiš, prioritet su ležeći pacijenti, redovno i hitno se čeka po dva meseca, privatno se takvo snimanje ne radi u Novom Sadu, a put do Beograda je dalek i težak za pacijenta.

  • Hoćemo u Evropu a ne možemo da stignemo do lekara kada nam je hitno potreban?
  • Da li moramo da tražimo „vezu“ na više strana pa ko uspe nešto da uradi?
  • Šta će mi ta divna Evropa i evropski standardi kada su procedure toliko mučne i besmislene da se više vodi briga o protokolu nego o ljudskom životu?
  • Da li ćemo, kada stignemo u tu Evropu, ceniti život malo više?
  • Da li će nam ulazak u Evropu obezbediti kvalitetnije lečenje bez čekanja?
  • Za čega idu pare koje plaćamo za zdravstveno osiguranje?
  • Da li mi je za sve potrebna „veza“?
  • Da li treba da uposlim još petoro ljudi da pomognu jednom?

Na samu pomisao da mi se može dogoditi da se razbolim mi se steže želudac. Čini mi se da u ovoj državi ne smemo biti bolesni.

Ljuta sam i pitam stručnjake, doktore i političare koji su smišljali procedure i doneli zakone – koliko treba da bude loše da bi se nešto promenilo na bolje, da bi se smanjile liste čekanja, da bismo svi mogli da dobijemo pomoć onda kada nam je potrebna?

Sviđa ti se članak? Podeli ga sa prijateljima.
By | 2009-02-11T05:38:09+00:00 februar 11th, 2009|Nešto lično|6 Comments

About the Author:

Zaljubljenik u fotografiju, frilenserka u duši, veb dizajnerka, blogerka, urednica i idejni tvorac Foto IN zajednice, majka, supruga. Zabavljam se i razvijam radeći u stvaranju stock fotografije i videa već deset godina. Vodim foto studio za foto i video produkciju Fotostorm u Novom Sadu.

6 Comments

  1. novii 11. фебруара 2009. at 07:26

    Zaista se predugo čeka, svakodnevno smo svedoci toga da za sve više stvari treba veza.
    Mogu reći samo nažalost 🙁

  2. Dragana 11. фебруара 2009. at 10:44

    Takve procedure su nam i dosle iz Evrope. Tamo se svaki prvi pregled zakazuje i ceka na njega po mesec dana, sem ako niste hitan slucaj, a to je opet stvar procene…

  3. Dorde 12. фебруара 2009. at 02:34

    Dragana je u pravu. Ovde u Becu, ako niste hitan slucaj, dobijate neverovatne termine. Meni juce ispala plomba, nazovem drzavnu ustanovu i dobijem termin 1. aprila. Da ne bih imao problema sa zubom, odlucim da nazovem privatnu ordinaciju sa nekih cirka 15 stolica i dobijam termin 15.3. Hehe.

  4. NikkiL 22. фебруара 2009. at 12:07

    E draga moja, da vidis samo koliko se specijalisticki pregledi ovde u Kanadi cekaju. Po 4 i vise meseci!! Kome nesto ozbiljno fali dok doceka taj pregled moze vec da bude kasno.. nije da za jedan takav slucaj znam.

    O nacinu na koji funkcionise hitna sluzba i da ne pricam, moj muz je svojevremeno vise od 8 sati cekao da mu previju polomljenu ruku.. I da – Evropa, USA ili Kanada jedno si u pravu a to je da se vise vodi racuna o protokolima i procedurama nego o ljudskim zivotima.

  5. Milko 10. децембра 2009. at 20:32

    Ne bih rekao da pristupanje bilo kakvoj političkoj integraciji može da utiče na neke elementarne moralne kodove,koji bi trebalo da su karakteristika pojedinca…mišljenja sam da je sav problem kod nas u nama samima…nije fer da za sve okrivljujemo državu,sistem,vlast..ne,naša država i naša vlast jesu onakvi kakvi smo i sami..znam da će mnogi onda da kažu da to nije tako,da su oni,eto,fini i divni,ali…cijenim da oni koji više znaju treba da nadju načina kako da nauče one koji znaju manje,jer je i njima to u interesu..svako ima svoj udio odgovornosti za neprilike u kojima se nalazimo kao kolektivitet,i mislim da se trebamo suočiti sa istinom i prihvatiti tu odgovornost kako bi počeli mjenjati stvari nabolje..to niko neće učiniti umjesto nas..ni političari,ni EU,niko…

  6. srbija a ne evropa 21. децембра 2009. at 09:43

    Na zalost, ako uopste udjemo u evropu, sve ce biti jedna velika birokratija dirigovana iz centra – brisela. U prevodu, necemo vise uticati ni na kakve zakone a sve ce se odlucivati tamo negde. Samim tim i cekanja ce biti veca a narocito ako zelis da se zalis ili nesto promenis na bolje. Racunaj da ce to biti nemoguce ili ipak moguce ali uz dugotrajan proces od nekoliko godina.

Comments are closed.