Komentari na: Mama, šta radi ovaj dečak? Prosi, sine.

Od: CyberCat

CyberCat — Fri, 04 Dec 2009 16:07:46 +0000

@Milko
Hvala na lepim rečima

Od: Milko

Milko — Fri, 04 Dec 2009 12:33:32 +0000

Imaš dara za pisanje..bilo bi sjajno da više pišeš o emocijama, uz one tekstove o marketingu i internetu..;)

što se samog teksta tiče..pa,svjesno ili nesvjesno,dala si odgovor…sve je u životu pomješano,igra svjetlosti i sjenki, sreće i tuge, zla i dobra..e sad, lijepo je kad se o tome nešto napiše, kaže, nacrta, odsvira..pa ona/j ko to pročita,čuje,vidi..osjeti baš tu emociju koju je osjetio i kreator tog nečega..;)

pozzz

Od: Saša Prudkov

Saša Prudkov — Sat, 04 Jul 2009 17:48:52 +0000

Lep tekst i vrlo istinit. Potpuno se isto osećam kao i ti i baš kao i ti neću da dozvolim da postanem potrošač i da žrtvujem svoj autentični život i pogled na svet zarad plastičnog raja koji mi ne treba. Imam nekoliko dobrih prijatelja na visokim funkcijama koji imaju ogromne plate, kola od firme i sve ostalo, ali zato rade bukvalno od 9 ujutro do pola 8 uveče. Imaju decu koju nikada ne vide i život koji nije njihov. Ne bih se nikada menjao sa njima. Većina ljudi ima izbor ali se boje da ga naprave, boje se da žive drugačije i da žele sitne stvari. Lako se zaboravi da su najlepše stvari u životu i dalje besplatne. Ja svaki dan gledam kako mi dete raste, čitam knjige, viđam se svaki drugi dan sa prijateljima, prošetam se kada hoću, ustanem kada hoću, radim kada hoću. Nemam ni peti deo para kao gore navedeni moji prijatelji ali zato imam ono što oni nemaju. Svoj život.

Od: cyberdarosavac

cyberdarosavac — Wed, 10 Jun 2009 08:33:26 +0000

Hvala ti.
Hocu jos,jer toga tako malo ima.

Od: Rada Kon

Rada Kon — Mon, 04 May 2009 00:15:17 +0000

Mnogo je lep ovaj tekst. Uživala sam čitajući. Istovremeno me podsetilo da dugo nisam išla u grad u neobaveznu šetnju ili na Tvrđavu ili u bližu okolinu u prirodu, zajedno sa detetom, bilo-kakve utiske doneli. Potrebno je i važno osvrnuti se oko sebe i ovako razmišljati. Koliko puta sam se uverila da život čine male stvari. Hvala za ovaj divan post

Od: reljasimicic

reljasimicic — Wed, 15 Apr 2009 00:32:20 +0000

Roditelj sam nekih 9 meseci.
Kada pročitam ovakav post ono što mogu zapaziti je da svi uglavnom traže mir za svoju prodicu (neki su manje ili više svesni). Kako ja vidim stvari, apetitit prema novcu je nepresušan. Marketing je samo njegova posledica ,posebno kod nas gde sem trgovine ,nisam siguran koja grana privrede još radi (sem politike i noćne bravarije).
Kao nacija, (većina) smo neumereni u masi stvari. Tako da jako brzo dopuštamo novim odnosima da upravljaju nama, a odbacujemo stare kao da nisu ni postojali.
Porodicu je teško spasiti (ali moguće) od loših uticaja,jedino ako imamo tu vrstu socijalne inteligencije i dovoljnu samosvest.Trenutno pokrećem akciju kojom ću pokušati da edukujem(uz pomoć stručnjaka i volontera) roditelje o izgradjivanju estetskih vrednosti njihove dece, po mestima u okolini Novog Sada.Ne mislim da menjam svet, želja mi je da doprem bar do 10-ak dece.

Od: CyberCat

CyberCat — Sat, 11 Apr 2009 13:04:10 +0000

@drveni advokat novac je neophodna ali ne i ključna stvar. Trudimo se da uživamo maksimalno.

@mmilan ne smemo dozvoliti da nam male zelene novčanice kvare zadovoljstvo već da nam omoguće da lakše dođemo do nekih stvari koje pričinjavaju zadovoljstavo ali i da zadovoljimo osnovne potrebe.

@Miss Cybernaut sigurna sam da je u svim veći m sredinama tako, ali je izraženije u gradu nego u predgrađu ili na selu.

@Sloba hvala tata

@Charolija često ćemo sebi radije priuštiti neke velike i teško dostižne stvari nego najobičnije sitnice koje pričinjavaju veće zadovoljstvo.

@NikkiL mi smo ovde još uvek u tim stvarima daleko od vas (Kanada i SAD) kome mnogi toliko teže ali ne znači da se tako neće živeti u bliskoj budućnosti. Treba ostati svoj i naći sitna zadovoljstva jer će nas novac i tehnologija progutati.

Od: NikkiL

NikkiL — Sat, 11 Apr 2009 03:26:15 +0000

Zaboravljamo draga moja, da uzivamo u malim stvarima… nije vise sustina ni u zivotu u gradu ni izvan njega, ni u kvadraturi ni u prirodi vec u nama samima. Koliko ljudi (ovde) istu takvu idilicnu atmosferu u svojim ususkanim kucama u predgradju ne primecuje i ne ume da uziva u njoj - u stalnoj ludnici i jurnjavi za novcem i radu od jutra do mraka… da bi se taj isti novac opet potrosio pa tako ukrug… Prosecan amerikanac ili kanadjanin nece da uziva u tome da uredi svoju kucu i posadi cvece u dvoristu, da svaku stvarcicu rasporedi onako kako zeli i uziva u tome - ne, on ce dovesti dekoratera da sve to uredi kao u casopisu. Sterilno uglavnom, bez licnog pecata. Ali po merilima i pravilima potrosackog drustva….i onda uleces u krug radi sto vise da bi sto vise imao da bi sto vise potrosio…

Sa druge strane stepen empatije prema onima koji nemaju se opet znatno snizava ili svodi na puko ispunjavanje forme u situacijama kad je to ocekivano (opet radi zaokruzivanja imidza).

A “marketing” se nazalost u jednom broju slucajeva svodi samo na agresivni marketing proizvoda i advertajzing…nije ni cudo da je iritantno..

Od: Charolija

Charolija — Wed, 08 Apr 2009 10:53:27 +0000

Prodaju Kirbi, fotelje za masažu, oni pokrivači što i greju i hlade, idu kao alva, sve to za “tričavih” par hiljada evra… a deca po ulici gladna. Ne možeš ni golubove po ulici da hraniš, a da se ne zapitaš da li bi to parče hleba nekome jadnom dečaku utolilo glad, bar malo.

Drago mi je da ste se vas dvoje lepo proveli, ali tužna sam posle čitanja ove priče. Jadna nam zemlja.

Od: Sloba

Sloba — Wed, 08 Apr 2009 07:52:23 +0000

Jedna jako lepa priča, meni posebno draga.