Dnevnik jedne Cyber mačke

…ili neobično obična priča jednog uspešnog fotografa koji je sasvim slučajno postao milioner.

Zahvaljujući Srđanu Kaliniću i njegovom timu domaća publika imala je prilike da u petak, 30. oktobra 2009. godine u Beogradu prisustvuje predavanju poznatog fotografa Gari Fonga (Gary Fong). Gari Fong se odazvao pozivu i omogućio nam da poslušamo njegovu jedinstvenu i zanimljivu priču o tome kako je postao uspešan, predstavljajući publici način na koji je razvijao svoju poslovnu strategiju.

Foto: Slobodan Vasić

Ono što je mene posebno oduševilo je odnos koji Gari Fong ima prema poslu kojim se bavi. Verujem da bi primenjujući principe kojih se držao tokom svog rada bio uspešan i u nekoj drugoj profesiji. Otkrivajući nam korake koje je tokom godina svog rada preduzimao kako bi bolje i kvalitetnije obavljao posao, predstavio nam je strategiju koja mu je omogućila da ostvari ciljeve. Njegovu strategiju bih opisala kao brigu prema ljudima, sadašnjim i potencijalnim klijentima i osećaj za detalje. Naizgled vrlo jednostavan pristup koji ipak zahteva veliko angažovanje i doslednost.

Foto: Slobodan Vasić - Srđan Kalinić sa Garijevim proizvodom “Lightsphere” i Gary Fong

Zanimljiv detalj koji mi je posebno privukao pažnju je način na koji je Gari došao u Beograd. Nakon skoro godinu dana druženja Srđana i Garija preko Facebooka, Gari se odazvao pozivu da poseti Beograd i pristao da održi predavanje pred domaćom publikom (opširnije o tome u intervjuu Srđana Kalinića na kraju ovog teksta).

Ne propuštajte druge mogućnosti u životu zbog strogo definisanih ciljeva

Opisijući nam svoje poslovne početke kada je fotografisao venčanja za $150, Gari je objasnio da je već tada počeo da razmišlja na koji način bi mogao da ostvari planirane ciljeve. Postavio je cilj da u prvoj godini zakaže 100 venčanja i zaradi $100.000. Uspeo je da fotografiše 49 venčanja i zaradi $64.190. Nakon ovakvog iskustva Gari Fong poručuje:

Ako se usmerite samo ka jednom cilju i uradite sve da ga dostignete, to možda i nije najbolje rešenje - propuštate ostale mogućnosti u životu.

Ima mnogo psihologije u fotografiji, to nije samo puko fotografisanje

Na početku karijere uzor mu je bio u tada čuveni fotograf Rocky Gunn. Pre nego što je počeo da se bavi fotografisanjem venčanja Gari je bio muzičar i nije znao ništa o fotografiji. Na početku je radio zajedno sa Rokijem pored koga je stekao bogato iskustvo i otkrivao ono na čemu se temeljila njegova strategija. Pažljivo proučavajući Rokijev rad i pristup fotografisanju, Gari zaključuje da “ima mnogo psihologije u fotografiji i da to nije samo puko fotografisanje”.

Rocky mu je rekao da kada postane uspešan treba da bude zahvalan ljudima koji su mu pomogli da to i postane. Njegova želja i spremnost da podeli saznanja koja su mu pomogla na putu ka uspehu je jedan od razloga zbog koga nesebično deli svoje iskustvo sa drugima.

Obraćati pažnju na detalje i fotografijom preneti emocije

Zahvaljujući predanosti i stečenom iskustvu u dotadašnjem radu, počeo je da obraća više pažnje na to da fotografijom prenese trenutak koji su mladenci propustili i da fotografijama prenese emocije. Bazirao se na to kako će fotografije biti prezentovane mladencima a ne na samo snimanje fotografije. Vodio je računa o tome da mladenci (kojima je prodavao fotografije) dobiju sekvencijalno raspoređene trenutke na kojima se vide detalji i emocije koje u toj situaciji oni ne mogu da zapamte. To je dovelo do toga da klijenti ostaju zadivljeni onim što dobiju i da šire vest o tome koliko su zadovoljni.

Vest o kvalitetu koji je pružao se širila i zadovoljni klijenti su dovodili nove. Kao finalni proizvod je mladencima obezbeđivao i knjigu koju je dizajirao od snimljenih fotografija što je ostavljalo snažan utisak. Za njega su govorili da je fotograf koji ne zaboravlja trenutke zbog čega su ga zadovoljni klijenti preporučivali drugima.

Na taj način je kreirao sopstveno tržište, sve poslove je dobijao po preporuci, nije se fokusirao na novac, hteo je da svaki par bar još jednom zahteva njegove usluge jer bi posle toga u većini slučajeva taj par obezbedio sledeći posao. Brinuo je o ljudima i detaljima i pravio je mrežu klijenata. Vodio se time da će jedan zadovoljan prijatelj dovesti još dva nova klijenta. Ova strategija se pokazala kao uspešna.

Društvene mreže u službi marketinga

Jedna od ideja koju je Gari spomenuo za dobijanje novih klijenata su društvene mreže koje doprinose da se preporuke zadovoljnih klijenata brzo šire. Kada bi albumi sa fotografijama bili postavljeni na internet, zadovoljni klijenti bi koristili na primer twitter da se prijateljima pohvale da je album sa njihovog venčanja na web sajtu, desetine ljudi bi videlo tu informaciju i fotografije i upamtilo fotografa koji je za to zaslužan.

Real moments are photojournalistic

Pričajući svoju životnu priču i prikazujući konkretne primere iz svoje bogate karijere, Gari Fong je fotografima dao veliki broj saveta. Između ostalih koje sam već spomenula, prenosim još par onih koji su na mene ostavili jednako snažan utisak jer su veoma jednostavni i pre svega primenljivi.

• Pokažite klijentima SVE fotografije a ne samo one najbolje sa stotinu venčanja.
• Koristite što manje dorade i Photoshopa na fotografijama.
• Isplanirajte svoje aktivnosti po danima i to ispoštujte.
• Ako nemate očekivanja, nećete biti ni razočarani - nema načina da budete nesrećni.

Having high expectations leads to stress,stress drives away sucess like body oddor - Gary Fong

Na kraju prezentacije Gary Fong je predstavio svoje proizvode i izume i pokazao njihovu primenu na modelu. Sjajno je kada tako uspešan biznismen kakav je Gari Fong pokaže spremnost da i pored svog ogromnog uspeha popriča sa vama, iskreno govori o njegovim iskustvima i nesebično deli savete.

Bilo je zadovoljsvo slušati srdačnog, vedrog i usešnog fotografa i inovatora, Gari Fonga.

Foto: Slobodan Vasić

Srđan Kalinić koji je zaslužan za organizaciju ovog događaja odgovorio je na nekoliko mojih pitanja koja će, sigurna sam, dati odgovore i na neka vaša.

Intervju: Srdjan Kalinić

MV: Kako si upoznao Gary Fonga i koliko je bio spreman da se posveti online prijateljstvu sa tobom?
SK: Gary Fonga sam upoznao preko Facebook chata. Kada sam kupio njegov proizvod Whaletail Made in USA registrovao sam se na njegovom websajtu. Tako sam ušao u njegovou mailing listu i u trenutku kada se on prijavio na Facebook dobio sam friend request. Pošto je Gary Fong čovek sa 5,000 frendova na FB mislio sam da nema šanse da ćemo pričati ali se ispostavilo da mu je zanimljivo što neko u Srbiji, za njega do tada nepoznatoj, zna za njega i veruje u njegove proizvode koji pritom zaista odlično rade.

MV: Koliko dugo je trajala prepiska izmedju tebe i Gary Fonga pre nego što si ga pozvao da dođe u Beograd?
SK: Prepiska između Garija i mene trajala je nepunih godinu dana. Uglavnom smo sporadično kada je bio on onlajn pričali o njegovim proizvodima. Potom se duže vreme nismo dopisivali i onda se u oktobru ponovo nastavila komunikacija. Tada sam ga pozvao da ako već dolazi u Evropu svrati i u Beograd i da napravimo event. On je konačno prelomio 14 oktobra i rekao da bi mogao biti u Beogradu 30 oktobra. Tada sam i počeo sa brzim pripremama, marketingom i ostalim aktivnostima. Što je rezultovalo time da 15 dana kasnije održi odlično predavanje pred više od 170 posetilaca.

MV: Možes li ukratko opisati njegovu reakciju kada si ga pozvao da dođe u beograd i tvoju kada je prihvatio poziv?
SK: On je na početku bio malo začuđen ali pošto je osoba koja brzo i lako donosi dobre odluke u životu procenio je da bi ipak trebao doći. Srbija je jedno novo iskustvo za njega. Iako je na početku mislio da smo mi u Rusiji. Nije mogao verovati da smo na 1.5 h od Pariza u kome je bio u trenutku mog poziva u oktobru.

MV: Da li će i na koji način dolazak Gary Fonga u Srbiju uticati na mlade fotografe da podignu kvalitet svojih usluga na viši nivo nakon što im je pokazao strategiju i dao veoma korisne savete za dalji rad?
SK: Njegov uticaj će se tek osetiti. Mislim i na mladim ali i na starijim fotografima. Njegove principe je možda teško usvojiti odmah na prvu loptu ali mislim da na duže staze on ima strategiju koja radi. Ja sam još pre 2 godine sam krenuo njegovim stopama i ne znajući da ću upoznati i dovesti čoveka u Beograd koji na isti način razmišlja o biznisu a pritom je postao milioner.

MV: Koliko će lično tebi i tvom fotografskom studiju značiti dolazak Gary Fonga?
SK: Meni lično na prvom mestu je značilo da upoznam jednu takvu facu. Vanserijskog biznismena sa jednim veoma light pristupom ali koji donosi profit. Svašta se može naučiti od njega u pristupu poslu i odnosu sa klijentima. Takođe mislim da će njegov dolazak otvoriti vrata budućim projektima. Jedan od njih je prodaja njegovih proizvoda na ovom i tržištu regiona. A takođe pošto njegovo ime nešto znači u ovoj industriji, mislim da će mi vrata za neke buduće sagovornike biti lakše otvorena.

MV: Da li ćeš nastaviti saradnju sa Gary Fongom i da li će se na srpskom tržištu naći njegovi izumi koje je demonstrirao na predavanju jer verujem da su zainteresovali mnoge fotografe?
SK: Da, naravno. Verovatno ću otići i do USA na neki put kod njega u goste. Takođe, nadam se dugogodišnjoj saradnji sa njim u pogledu plasmana njegovih proizvoda na ovom i tržištu regiona.

Ako je sve ovo probudilo vašu radoznalost bar koliko i meni, više informacija o Gariju i njegovom životu i radu možete pronaći na sledećim adresama:

• Srđan Kalinić photo & design studio
• Gari Fong - Wikipedia
• Gary Fong Store
• Oficijelni sajt eventa (galerija fotografija) a uskoro od 25 novembra i video trejler
• Postovi na blogu Gary Fonga povodom posete Beogradu: 30 oktobar i 9. novembar
• Kako koristiti Gary Fong proizvode
• Fotomanijak.com - Gary Fong u Beogradu by Igor Srdanović

Hvala Srđanu i njegovom studiju.

Ono što svima, gotovo po pravilu, poželimo za praznike rođendane i druge važne datume je - dobro zdravlje. Koliko se zaista držimo nekih saveta je individualno ali mislim da je činjenica da svi koji sate provode pred kompjuterom imaju ili bi mogli da imaju ozbiljnih zdravstvenih problema.

Nisam nikakav medicinski stručnjak da vam pričam o tome šta je dobro a šta ne, ali sam nažalost iskusila na sopstvenoj koži loše strane sedenja za kompjuterom. Već deset godina je moj posao vezan isključivo za kompjutere, gledanje u ekran, kuckanje po tastaturi i dugo sedenje; sigurna sam i većini mojih kolega. Već više od 3 godine imam problem sa ukočenim vratom i ramenima. Prošle godine je kulminiralo toliko da mi se ruka oduzimala, vrat ukočio i sve to praćeno nepodnošljivim bolom. I najjednostavnije aktivnosti su bile teške ili gotovo nemoguće: podizanje ruke da se očešljam, obučem, operem sudove a da ne govorim o podizanju sopstvenog deteta ili ustajanju iz kreveta koje je bilo nemoguća misija.

Prošle godine sam konačno otišla kod lekara pa na RTG snimanje - početak spondiloze. OMG! Nije mi bilo ni trideset a već mi je lekarka rekla da su velike šanse da imam ozbiljnih problema kasnije u životu. Lekovi za bolove ne pomažu, nikakvi gelovi i ništa slično. Dobila sam inekcije, rock’n'roll! Više bole inekcije nego vrat, peče, užas.

Sve me je to prodrmalo i navelo da se vladam malo drugačije i da se pažljivije odnosim prema sopstvenom telu jer ne nameravam da menjam posao. To je značilo da sa tim mora da se živi i da se deluje preventivno da se ne bi desilo ponovo. Međutim, splet okolnosti koje su mi se desile u protekle tri nedelje me je doveo opet do istog stanja iako sam redovno radila vežbe. Doduše, ovog puta je bilo mnogo gore - glava neće da stoji na ramenima, neće ni levo ni desno. Inekcije sam ovog puta izbegla, mažem neku konjsku mast (stvarno se tako zove ) i dobila sam opet neki lek da zveknem - kao da popusti. I dalje sam uporna s vežbama, malo umerenije dok ne prođe upala.

Drage moje kolege koji provodite sate u istom položaju dok sedite za računarom, programirate, dizajnirate, kuckate po tastaturi:

• da li vam je stolica na kojoj sedite udobna?
• da li vam kičma stoji pravo dok sedite?
• da li trepćete dok gledate u monitor? Kada duže gledamo u monitor zaboravimo da trepćemo, suše se oči, zaboli nas glava (ovo su moja iskustva i saznanja, ništa stručno, ali sve rečeno od strane stručnjaka).
• Da li vam je tastatura u visini ruku u kojoj vam je zgodno da bez zamora kucate po njoj osam i više sati?
• Da li pravite češće pauze?

Razmišljala sam da li uopšte o ovome da pišem jer nije tema bloga niti sam, opet ponavljam, stručna da dajem bilo kakve savete. Ali, pošto se na greškama uči, najbolje na tuđim, možda nekom ovo i bude od koristi.

Odvojte 10 minuta dnevno da radite lagane vežbe - bar ono najmanje što možete učiniti za sebe: glavu polako pomerajte levo - desno i napred - nazad, pravite kružne pokrete ramenima i rukama. Posle svakog istezanja duplo duže odmarajte (na primer, podizanje ramena u trajanju od 6 sekundi, posle toga odmarate 12 sekundai pa opet ponovo). I to nekoliko puta dnevno. Nije opravdanje da nema vremena, to možete raditi i kada se umivate, svaki put kada ustanete sa stolice, kada pravite pauzu, pre spavanja i slično. Kada upala prođe, a u mom slučaju to traje i po mesec i više dana, vraćam se redovnim vežbama, imam udobnu stolicu na kojoj sedim i sto. Leđa su manje - više prava.

Želim vam da što više radite ali kvalitetno i ne zaboravite na svoje zdravlje, jer ako ga izgubimo, niko nam ga neće vratiti.

Na tu temu dobar tekst na sajtu Pregled: Spondiloza - Ukočenost leči pokret. Prenosim deo teksta sa ove strane:

“Lumbalni bol doživi takođe oko 80 posto ljudi tokom života. Uzrok je najčešće - nepoznat. Posle zalečenja može ponovo da se pojavi u roku od više nedelja, do nekoliko decenija. Lumbago traje od nekoliko dana, do nekoliko nedelja, a kod 9 od 10 pacijenata bol prestaje u roku od 6 nedelja.
….
Spondilozi su najpodložniji daktilografi, šalterski i kancelarijski radnici i druge slične profesije, zbog dugotrajnog sedećeg položaja, kao i oni koji obavljaju teške fizičke poslove. Intezivni treninzi takođe povećavaju rizik od degenerativnih oboljenja, kao i izloženost tela vibracijama.”

Danas sam gotovo ceo dan provela na Prvoj međunarodnoj konferenciji o odnosima s javnošću, na temu “Kreiranje imidža i upravljanje reputacijom“ koja se održava od 15. do 17. oktobra u Subotici a zapravo uopšte nisam bila fizički prisutna! Konferenciju sam (još od prethodnog dana) pratila putem Twittera (#PRSrbija) i zahvaljujući izveštajima, video zapisima i fotografijama sa konferencije osetila sam deo atmosfere.

Kao neko ko već dugi niz godina smišlja i kreira web sajtove ne mogu da se otgrnem utisku da me je, htela - ne htela - obuzelo neko novo osećanje da se “bavim” PR-om. Ali ne u smislu da vodim kampanju, izigravam menadžera i slično, već da slušajući ljude iz PR struke filtriram podatke koji mogu poboljšati posao kojim se bavim.

Ovde prvenstveno mislim na to šta ja mogu bolje i kvalitetnije da uradim da bi PRovci nakon lansiranja sajta mogli da ga koriste kao sredstvo na kome se plasira sadržaj i koji će dalje ONI na najbolji mogući način prikazati u javnosti i između ostalog koristiti. Ono što web dizajner napravi (odavno) nije samo lep i privlačan sajt već može da bude vrlo moćna mašinerija koja zahteva izuzetno dobro poznavanje načina realizacije samog sajta, nove trendove ali i način na koji će se taj sajt koristiti.

Do pre par godina moj posao se završavao puštanjem sajta uživo i postavljanjem na server. Sada mi je nezamislivo da se sajt lansira i da sve ostane na tome da je kompanija ili neki drugi klijent dobio svoj web sajt i da je tada posao završen. To je tek jedan korak za ulazak u online zajednicu.

Današnja diskusija koja se razvila na Twitteru u kojoj su sa jedne strane učestvovali prisutni PRovci, blogeri i drugi učesnici i slušaoci, i tviteraši sa druge strane, donela mi je užasno mnogo iskustva i novih saznanja. Pratila sam reakcije samih učesnika koji su u realnom vremenu prenosili dešavanja i najupečatljivije komentare i utiske sa predavanja.

Neko je “tvitnuo” da je neko rekao (izvinjavam se, ne pamtim ko, a ne mogu ni da pronađem) da su osobe koje više od 4 sata provode pred računarom usamljene i asocijalne! To sam i ja mislila do prošle godine dok nisam i sama postala aktivni učesnik u online zajednici.

Moji utisci, usudiću se da kažem, pasivnog učesnika, su vrlo pozitivni i sve što se danas dešavalo povodom ovog događaja je fantastično! Svaka čast ekipi na prenosu, trudu i ažurnosti.

Možete pročitati i utiske prisutnih blogera, PRovaca i tviteraša:

• Dragana Đermanović
• Blogovski: 1. dan i 2. dan
• Fotografije Miloja Sekulića i Blogowskog

Prenos preko Twittera se može pratiti pomoću hashtaga #PRSrbija