Loša strana moje struke i sedenja za kompjuterom

//Loša strana moje struke i sedenja za kompjuterom

Loša strana moje struke i sedenja za kompjuterom

Bol u vrau zbog dugotrajnog sedenja za kompjuteromOno što svima, gotovo po pravilu, poželimo za praznike rođendane i druge važne datume je – dobro zdravlje. Koliko se zaista držimo nekih saveta je individualno ali mislim da je činjenica da svi koji sate provode pred kompjuterom imaju ili bi mogli da imaju ozbiljnih zdravstvenih problema.

Nisam nikakav medicinski stručnjak da vam pričam o tome šta je dobro a šta ne, ali sam nažalost iskusila na sopstvenoj koži loše strane sedenja za kompjuterom. Već deset godina je moj posao vezan isključivo za kompjutere, gledanje u ekran, kuckanje po tastaturi i dugo sedenje; sigurna sam i većini mojih kolega. Već više od 3 godine imam problem sa ukočenim vratom i ramenima. Prošle godine je kulminiralo toliko da mi se ruka oduzimala, vrat ukočio i sve to praćeno nepodnošljivim bolom. I najjednostavnije aktivnosti su bile teške ili gotovo nemoguće: podizanje ruke da se očešljam, obučem, operem sudove a da ne govorim o podizanju sopstvenog deteta ili ustajanju iz kreveta koje je bilo nemoguća misija.

Prošle godine sam konačno otišla kod lekara pa na RTG snimanje – početak spondiloze. OMG! Nije mi bilo ni trideset a već mi je lekarka rekla da su velike šanse da imam ozbiljnih problema kasnije u životu. Lekovi za bolove ne pomažu, nikakvi gelovi i ništa slično. Dobila sam inekcije, rock’n’roll! Više bole inekcije nego vrat, peče, užas.

Sve me je to prodrmalo i navelo da se vladam malo drugačije i da se pažljivije odnosim prema sopstvenom telu jer ne nameravam da menjam posao. To je značilo da sa tim mora da se živi i da se deluje preventivno da se ne bi desilo ponovo. Međutim, splet okolnosti koje su mi se desile u protekle tri nedelje me je doveo opet do istog stanja iako sam redovno radila vežbe. Doduše, ovog puta je bilo mnogo gore – glava neće da stoji na ramenima, neće ni levo ni desno. Inekcije sam ovog puta izbegla, mažem neku konjsku mast (stvarno se tako zove 🙂 ) i dobila sam opet neki lek da zveknem – kao da popusti. I dalje sam uporna s vežbama, malo umerenije dok ne prođe upala.

Drage moje kolege koji provodite sate u istom položaju dok sedite za računarom, programirate, dizajnirate, kuckate po tastaturi:

  • da li vam je stolica na kojoj sedite udobna?
  • da li vam kičma stoji pravo dok sedite?
  • da li trepćete dok gledate u monitor? Kada duže gledamo u monitor zaboravimo da trepćemo, suše se oči, zaboli nas glava (ovo su moja iskustva i saznanja, ništa stručno, ali sve rečeno od strane stručnjaka).
  • Da li vam je tastatura u visini ruku u kojoj vam je zgodno da bez zamora kucate po njoj osam i više sati?
  • Da li pravite češće pauze?

Razmišljala sam da li uopšte o ovome da pišem jer nije tema bloga niti sam, opet ponavljam, stručna da dajem bilo kakve savete. Ali, pošto se na greškama uči, najbolje na tuđim, možda nekom ovo i bude od koristi.

Odvojte 10 minuta dnevno da radite lagane vežbe – bar ono najmanje što možete učiniti za sebe: glavu polako pomerajte levo – desno i napred – nazad, pravite kružne pokrete ramenima i rukama. Posle svakog istezanja duplo duže odmarajte (na primer, podizanje ramena u trajanju od 6 sekundi, posle toga odmarate 12 sekundai pa opet ponovo). I to nekoliko puta dnevno. Nije opravdanje da nema vremena, to možete raditi i kada se umivate, svaki put kada ustanete sa stolice, kada pravite pauzu, pre spavanja i slično. Kada upala prođe, a u mom slučaju to traje i po mesec i više dana, vraćam se redovnim vežbama, imam udobnu stolicu na kojoj sedim i sto. Leđa su manje – više prava.

Želim vam da što više radite ali kvalitetno i ne zaboravite na svoje zdravlje, jer ako ga izgubimo, niko nam ga neće vratiti.

Na tu temu dobar tekst na sajtu Pregled: Spondiloza – Ukočenost leči pokret. Prenosim deo teksta sa ove strane:

Lumbalni bol doživi takođe oko 80 posto ljudi tokom života. Uzrok je najčešće – nepoznat. Posle zalečenja može ponovo da se pojavi u roku od više nedelja, do nekoliko decenija. Lumbago traje od nekoliko dana, do nekoliko nedelja, a kod 9 od 10 pacijenata bol prestaje u roku od 6 nedelja.
….
Spondilozi su najpodložniji daktilografi, šalterski i kancelarijski radnici i druge slične profesije, zbog dugotrajnog sedećeg položaja, kao i oni koji obavljaju teške fizičke poslove. Intezivni treninzi takođe povećavaju rizik od degenerativnih oboljenja, kao i izloženost tela vibracijama.“


Sviđa ti se članak? Podeli ga sa prijateljima.
By | 2017-12-03T13:28:34+00:00 oktobar 22nd, 2009|Nešto lično|13 Comments

About the Author:

Zaljubljenik u fotografiju, frilenserka u duši, veb dizajnerka, blogerka, urednica i idejni tvorac Foto IN zajednice, majka, supruga. Zabavljam se i razvijam radeći u stvaranju stock fotografije i videa već deset godina. Vodim foto studio za foto i video produkciju Fotostorm u Novom Sadu.

13 Comments

  1. aljoša 22. октобра 2009. at 05:13

    slična priča i kod mene s time da ja ne vjerujem doktorima 🙂

    lijek je:
    normalno radno vrijeme;
    kada počnu bolovi, dan odmora, ležanje na podu, a po mogućnosti i dan/dva spavanja na podu, odnosno tvrdoj i ravnoj podlozi;
    izbjegavati mekane madrace, i seljakanje s radnog stolca na kauč pred TV;
    paziti na tjelesnu težinu;
    biti aktivan (fizički), vježbati, po mogućnosti jogu;
    biti zadovoljan svojim životom.

    ovo zadnje je vjerojatno i najvažnije u cijeloj priči, ali i najteže za postići

  2. Ivana Jučić 22. октобра 2009. at 08:00

    Ja sam ranije imala probleme sa bolovima u vratu, mučile su me često glavobolje a znalo je ponekad i da mi baš bude muka. Kao i većina geekova nisam marila za pravilno sedenje, fizičku aktivnost, radno vreme …

    Zadnjih godinu dana skoro da i ne izlazim iz teretane, posle mesec dana redovnog vežbanja problemi sa bolovima u vratu su nestali 🙂

    U početku mi je jako bilo teško da se naviknem na redovnu fizičku aktivnost, a sada mi je teško da se naviknem na duže sedenje od sat vremena za kompom, moram da ustanem makar da se protegnem 😉

    Sve se da „popraviti“ – samo treba biti uporan i disciplinovan :-))))

  3. bubullina 22. октобра 2009. at 11:47

    Super tema, tj super inicijativa da se spomene ono sto se verovatno svima desava, ali se uoci kasno. Lepo sto si podelila sa ostalima svoje iskustvo… Ja sam dosta dugo radila yogu i mogu je preporuciti svakom- uopste nije naporna za izvodjenje a na duze staze stvarno cuda cini. Ovaj clanak mi je dobar podsetnik da nastavim da je praktikujem 🙂

  4. Davor Zeljkovic 23. октобра 2009. at 09:14

    Jako dobar i koristan post, jer svi smo manje-vise svesni toga ali se tesko odlucujemo da nešto uradimo po tom pitanju. Ja sam pre nekih pola godine počeo trenirati Aikido, iako sam se plašio da sa svojih 30 godina baš neću uspeti, evo i dalje treniram i super se osećam. Joga je isto jako dobra, nikad da se odvazim da krenem kod drugarice na casove… pored toga kad god je lepse vreme idem na trcanje. Sve zato sto mi je zelja i da sa 50 godina mogu i da radim i da imam normalan zivot.

  5. NikkiL 25. октобра 2009. at 13:05

    Majo, da li si proverila da nije i carpal tunnel u pitanju uz spondilozu? Nisam sigurna koliko se ta ispitivanja rutinski rade kod nas, znam da meni u BG niko to nije ni spomenuo, u kanadi su me odmah poslali na ispitivanja i dijagnostifikovan mi je carpal tunnel pre nekih 5 godina. Karakteristicno mi je to sto pominjes da ti se oduzimala ruka i kocio vrat, to je jedan od tipicnih simptoma… Ja sam imala potpunu zabranu upotrebe desne ruke par meseci, malo je falilo da idem na operaciju (pa sam naucila da koristim mis i levom rukom, to je jos jedan od nacina da se malo ublaze efekti svakodnevnog rada na kompjuteru..). I ako je moguce ergonomska tastatura, mis(ima sad nekih ludih) mousepad… bitna je i visina stola/stolice, da ruke mogu da budu u sto prirodnijem polozaju..

    Sto se ociju tice, ovde se dobijaju i posebne naocare za kompjuter, posto dosta ljudi koji inace nemaju problema sa vidom se zali na ove simptome koje si opisala…

  6. CyberCat 25. октобра 2009. at 16:08

    @aljoša
    to sve navedeno u ovakvoj situaciji nažalost nije od koristi – isprobano. Verujem da je to leka kada je u pitanju samo zamor.

    @Ivana Jučić
    samo tako nastavi. Na pravom putu si da izbegneš probleme u koje sam se ja uvalila jer nisam nalazila vremena za fizičku aktivnost tog tipa (osim dugih šetnji).

    @bubullina
    yogu niam probala ali sam je imala u planu ali će sada morati da sačeka. Nastavi, mi, kompjuteraši a i svi ostali koji provode vreme sedeći stvarno moramo naći vremena za fizčke aktivnosti. Nema izgovora!

    @Davor Zeljkovic
    godine nisu bitne, samo je bitno da ti ono što radiš prija. Ako je to aikido i ako ti pomaže i čini da se osećaš dobro, nebitne su godine.

  7. CyberCat 25. октобра 2009. at 16:14

    @NikkiL
    huh… sad si me malko uplašila. Sve mi je krenulo polagano pa sve jače i jače i trajalo godinama, mislila sam – proći će. Kad je došlo do ovog stadijuma postala sam svesna da problem postoji i sad sve radim samo da se više ne ponavlja. Specijalistički pregled i rehabilitacija tek slede. Nosim šancovu kranu par dana i neverovatno koliko mi je pomogla. Nije čudotvorna ali je uticala na smanjenje bola.
    Nisa znala da si i ti imala ovakvih problema. Verujem da je mnogo kolega i poznanika sa sličnim simptomima pa se nadam da je ovo podsetnik ili čak upozorenje. Nikome ne želim da prolazi kroz ovakve bolove.
    A posao se mora završiti bez obzira na bol….

  8. Ivan 25. октобра 2009. at 20:57

    Moj cale je poslednjih 20+ godina za racunarom i ima iste simptome kao i ti, samo sto su kod njega izrazeniji 🙁

    I da , zove se „konjska mast“ , a kad smo vec kod medicine probaj i „crvenu kremu“ od aloje. Malo je skuplja ali vredi.

  9. Peexon 8. новембра 2009. at 06:12

    Castio sam sebe onim kontur jastukom – al’ ne pomaze.
    Konjsku mast koristim redovno vec godinu dana – pomaze reeelativno…
    Samo mi fale hemoroidi :p

  10. Andrija 26. новембра 2009. at 08:00

    Moja zena je dosla u slicnu situaciju kao ti, malo drugaciji simptomi (trnci i bolovi po celom telu), ali svodi se na isto. Trebalo je dugo vremena i naprornog vezbanja da se skroz oporavi.
    Ima jos nesto sto moze mnogo da pomogne, a to je program anti-rsi
    http://www.markomdizajn.com/blog/anti-rsi-program
    jako, jako dobrar programcic, samo treba biti disciplinovan i postovati pauze.
    I naravno, fizicko vezbanje je za nas koji sedimo pred kompjuterom po ceo dan apsolutna neophodnost. Ne toliko joga, po mom misljenju, vec vise neke dinamicnije vezbe, sportovi (neko je pomenuo aikido, ja idem na nesto slicno) gde moze dobro da se oznoji i zamori.

  11. me 4. децембра 2009. at 18:15

    Ciao; uh, kako te razumem… Imam slicnih problema jer preopterecujem ledja na sto vise mogucih nacina: slikam po zidovima, radim na kompjuteru a u slobodno vreme… zivim na selu. Znaci, masline, vinograd a i sire.
    Pre 4-5 godina sam radila jedan posao koji me je „zalepio“ za stolicu citavih 17 sati – bez ustajanja. Sutradan sam otisla i kupila ergonomsku stolicu firme STOKKE koju odavno poznajem ali joj do tada nisam pridavala bas neki znacaj. Sve u svoje vreme…
    Nisam se pokajala, stavise, osecam promenu na bolje.
    Ne znam da li poznajes STOKKE?
    Nasla sam par linkova:
    (italijanski) http://www.ergonomiaesalute.it/scheda.asp?kp=12&KC=3#
    (foto) http://www.ergonomiaesalute.it/Public/PRODOTTI/prodotto12/seduta-thatsit-stokke01.jpg
    Tvoji su saveti, inace, korisni a i yoga mi izgleda kao fina dopuna.
    Pozdrav tebi i Novom Sadu 🙂

  12. 12471;& 14. јануара 2014. at 20:18

    12471;…

    Loša strana moje struke i sedenja za kompjuterom | Dnevnik jedne Cyber mačke…

Comments are closed.