Kako je lepo ponovo biti dete i verovati u Deda Mraza. Večeras sam od mog četvorogodišnjeg sina saznala da Deda Mraz pakuje poklone u kutije ali i u kese i da ih ostavlja ispod jelke, da dolazi u vrtić i kod bake i deke.
Kotrljali smo grudve po debelom snegu i bezuspešno pokušavali da napravimo glavu Snešku Beliću, odustali smo i ostavili taj zadatak za sutra.
Ušli smo u kuću smrznutih prstiju, rumenih obraza i mokrih nogu a sneg koji nismo uspeli da očistimo metlom sa čizama i jakni uneli smo svud unaokolo po tepihu u predsoblju. I osušio se. Onda smo skinuli svu mokru odeću i kape i rukavice na kojima su još uvek bile pahulje i stojali smo ispred pećke da se ugrejemo. To me je vratilo u detinjstvo kada sam se sankala u dedinom dvorištu i setila sam se tog predivnog osećaja zadovoljstva koje zima budi u detetu. Ponovo sam bila dete i osećala sam se predivno.
Moji dečaci su zaspali veseli i prepuni utisaka a ja se vraćam svojim obavezama. Rok za kraj posla se bliži i treba zapeti a ja sam srećna jer mi posao dozvoljava da radim kada mogu i hoću. I pored svih negativnih strana, divno je biti sajber-frilenser-mama jer bih u suprotnom propustila zadovoljne osmehe mojih dečaka i sve igre na snegu. Sneška ćemo završiti sutra i biće najlepši, a posao će biti završen na vreme.

Be Sociable, Share!