Prvi blog post sam napisala pre više od godinu dana. Dragan je bio taj koji mi je dao ideju i po njegovom nagovoru sam počela da razmišljam o tome. Nakon što mi je u nekoliko minuta pokazao kako se piše post i kako on vodi svoj blog dok smo neobavezno ćaskali, počela sam intenzivno da razmišljam o blogovanju. Nastao je Dnevnik jedne sajber mačke koji upravo čitate.

Istina je da sam ranije pisala redovnije pa vremenom sve ređe, i dalje napišem po neki tekst. Ne dinamikom kojom bih htela, ali bar po neki. Nemam neke velike planove za budućnost u blogovanju ali svakako mi nije namera da prestanem, jer materijala i ideja ima na pretek.

Onda sam pisala i pisala… Ali sam više vremena provodila čitajući druge blogove nego pišući svoj. I isplatilo se. Otkrila sam nove ljude, nove teme, sjajne blogere i zanimljive blogove. Svako jutro sednem za laptop i dok srčem kafu za razbuđivanje za pola sata pročitam šta moji omiljeni blogeri pišu. I tako započinjem dan.

Onda jedno pre podne krajem decembra prošle godine dobijem poziv od gospodina Marka Stjepanovića, glavog i odgovornog urednika internet izdanja kompanije Ringier Srbija, koji me pita da li sam raspoložena da pišem za Blic blog koji je u pripremi. Nakon razgovora o tome šta se od mene očekuje, s oduševljenjem sam pristala. Moram priznati da sam bila iznenađena i da mi i dalje iznad glave stoji pitanje „zašto ja?“. Kada je pokrenut novi Blicov blog, poslala sam prvi tekst „Kada se iz princeze pretvorimo u Pepeljugu„.

Blic blog: Kada se iz princeze pretvorimo u Pepeljugu

U samo par dana tekst je pokrenuo lavinu komentara i stvorila se prava diskusija o muško-ženskim odnosima iako je tema bila sasvim drugačija. Ne mogu vam opisati koliko sam se lepo osećala kada su čitateljke u komentarima pisale da im je tekst ulepšao dan, da će uraditi nešto lepo za sebe i koliko je diskusija daleko otišla. Drago mi je. Do trenutka kada pišem ovaj post, bilo je 117 komentara na tekst. WOW!

Vrlo brzo nakon objavljivanja, tekst se našao na drugom mestu najkomentarisanijih tekstova i među pet najčitanijih. Da li je to dokaz da ne damo na sebe i da smo počeli da pridajemo važnost onome kako se nosimo i osećamo ili za nešto drugo, ne znam. Samo znam da sam dotakla temu koja je pokrenula čitatelje na razmišljanje. Ako su nakon tog razmišljanja izvukli neke zaključke o sebi i svojim zadovoljstvima, za mene nema veće nagrade.

Sećam se jedne rečenice sa časa filozofije u srednjoj školi: „Čovek je srećan kada spozna samoga sebe“. Ne sećam se koji filozof je zaslužan za ove reči, ali su mi se urezale u sećanje. Ako je ovaj tekst nekome omogućio da bude korak bliže spoznaji samoga sebe, to je prava stvar – ostvaren cilj!

Pre tri dana dobila sam poziv od novinarke Blic žene, Mariote Vlaisavljević, koja me je zamolila da odgovorim na nekoliko pitanja. Odgovore na pitanja, kao i njenu reakciju na moj prvi post možete pročitati na portalu Blic žena. Hvala vam svima za ovoliku pažnju!

Blic žena: Ženski svet iz ugla najčitanije blogerke na portalu Blica, Mariota Vlaisavljević

Ispričala sam svoju priču, to ću raditi i dalje. Ponovo doživljavam neke lepe trenutke koje mi blogovanje donosi. I još uvek me drži blog groznica. Svakako bolje nego svinjski grip.

Sviđa ti se članak? Podeli ga sa prijateljima.