Budim se pre nekoliko dana, a moje veliko mače, koje je spavalo pored mene u krevetu, sedi sa dečijom enciklopedijom u rukama i kaže „Mama vidi ovo…“ i počinje prstom da podvlači slovo po slovo u enciklopediji ispod nekog crteža, sričući: „D V O R A C – dvorac“. Ja zapanjeno gledam u njega, ostadoh otvorenih usta. Nastavlja sa drugim rečima „L I T I C A – litica“… Osetim kako mi se usne razvlače u najširi osmeh na svetu i nakon par trenutaka kada sam došla k sebi od sreće, osetim ponos! Razbudim se u momentu. Shvatam, moje dete počinje da ČITA. Mislićete, big dil! Za mene je to nešto fantastično, korak dalje u odrastanju mog mačeta, trenutak kada shvatim da napreduje više i bolje. Daje mi još više energije za dalje jer na njegovom licu vidim isti taj ponos i samopouzdanje. Vidim da sam uspela i da uspevam, kao roditelj!

David čita!
Foto: Slobodan Vasić

Od tada slaže gomile knjiga svako veče, priprema one koje ćemo čitati pred spavanje, kaže „Hoću sve ovo da pročitamo“. Moj odgovor je da izabere samo jednu knjigu jer ne možemo sve pročitati odjednom. Međutim, on nastavlja „Ali hoću“. Kažem mu „ok, jednu po jednu, sve ćemo ih pročitati“. Učimo se strpljenju koje nam svima toliko fali. Učimo se organizaciji, od malih nogu. Ljubav prema knjigama usadio mi je moj otac koji je neprestano punio police knjigama i majka koja mi je do besvesti čitala. To je preneo i na mene, a ja  prenosim dalje.

Moje veliko mače podsetilo me je da sam jedno vreme previše gledala u ekran a premalo u knjige. Vraća me toj dobroj navici. Ponovo zajedno čitamo Ršuma, bajke, basne, dečije enciklopedije, Desanku Maksimović i sve one lepe reči koje su sjajni umovi napisali. I neprestano se smejemo stihovima koje ponavljamo bezbroj puta:

Leptirova uspavanka

Lulalo, lalalo,
papalo, spavalo,
krila sanjalo,
zamotavalo.
Vetri ga ljuljali,
od zla ga čuvali.
Dijalo, nijalo,
čauru svijalo,
u svilu povijalo.
Vetri ga ljuljali,
od zla ga čuvali.

Sunce zažudilo,
pa se probudilo,
među svilama,
među vilama.
Vetri ga ljuljali
od zla ga čuvali.

(iz poeme „Zlatni leptir“, Desanka Maksimović)

Da li i vi porastete kao i ja kada osetite toliki ponos?

Be Sociable, Share!