Dnevnik jedne Cyber mačke

Opet nesanica. Kada konačno odem na spavanje twittujem, blogujem i prevrćem utiske u mislima, pišem u glavi rečenice i pasuse. Jeste da je moj twitterski staž vrlo kratak, zapravo na početku, a staž blogerke nešto malo duži (sada već cela tri meseca) počinjem da se pitam gde sam bila svo ovo vreme.

Toliko se toga promenilo u online svetu. Ustvari, nije se promenilo, sve je išlo svojim tokom samo što sam ja bila u nekoj drugoj priči i kao pravila pauzu. Bar da sam je napravila… Mislila sam da će super mama moći da prvo bude mama i da pored toga radi isto kao i do tada. Sada se pokazalo da to nije bilo baš najbolje rešenje, ali izgurala sam na mišiće. Hronično neispavana i sa nenormalnom dnevnom (ne)organizacijom nije bilo moguće uraditi sve ono što je bilo planirano.

I kada se sve malo stabilizovalo, kada je malo pile samostalno hodalo i znalo da kaže šta mu treba - e tu sam se počela vraćati u normalu. Ali, u jednom trenutku sam bila k’o pala s Marsa. Blog? Šta je to? RSS? Čemu to služi. Da li sam čula za Twitter i Netvibes? Ne. Šta je to? Dobro, ispratila sam trendove u web dizajnu to je ok i odavno prešla na CSS umesto da radim sa tabelama i to je ok, to mi nije bio problem. Tu sam isplivala.

Šta sam ustvari htela da kažem? Koliko je teško danas biti zaposlena mama? Ako hoću da nastavim da radim naravno da moram da plivam u svim uslovima, što sam i uspela. Ali definitivno mislim da su kolege (mislim na muški rod) u prednosti jer nemaju obaveze kakve ima jedna zaposlena žena. I ne moraju da prave pauzu, mobilniji su što se tiče dešavanja i kojekakvih drugih bitnih događaja vezanih za struku.

A kada sam počela i sama da idem putem blogerke (pored svega ostalog) nova interesovanja i novi vidici su me obuzeli kao zaraza. Baš mi je falio ovakav zanos da me pokrene i raduje me što je sada internet bolje mesto jer su socijalne mreže donele sasvim nove mogućnosti, bez obzira na to koliko je privatnost narušena.

A moj netvibes nalog je postao pretrpan kvalitetnim blogovima i linkovima. Idemo dalje, toliko me toga čeka.

Nikada ne prosleđujem raznorazne poruke koje mi stižu od prijatelja, znate one, pošalji ovo na još 10 adresa ili ti se želja neće ostvariti, i tome slično. Ali sam primila jednu zaista zanimljivu i iskoristiću priliku da je podelim sa onima koji svrate na ovu lokaciju. Pa ko ima strpljenja, neka pročita, zaista mi se dopala jer je toliko tačna!

Paradoks našeg vremena kroz istoriju je da imamo veće zgrade, ali kraće živce, šire puteve, ali uža gledišta. Trošimo više, ali imamo manje, kupujemo više, ali uživamo manje. Imamo veće kuće i manje porodice, više pogodnosti, ali manje vremena. Imamo više diploma, ali manje razuma, više znanja, ali manje rasuđivanja, više stručnjaka, ali ipak više problema, više medicine, ali manje zdravlja. Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno, smijemo se premalo, vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno ležemo, ustajemo previše umorni, čitamo premalo, gledamo TV previše i molimo se retko.

Umnogostručili smo naše imetke, ali smanjili svoje vrednosti. Govorimo previše, volimo preretko i mrzimo prečesto. Naučili smo kako da preživljavamo, ali ne i da živimo. Dodali smo godine životu, ali ne i život godinama. Stigli smo sve do meseca i nazad, ali imamo poteškoću da pređemo preko ulice da upoznamo novog komšiju. Osvojili smo spoljašnji prostor, ali ne i unutrašnji. Uradili smo velike stvari, ali ne i bolje. Očistili smo vazduh, ali zagadili dušu. Savladali smo atom, ali ne i svoje predrasude. Pišemo više, ali učimo manje. Planiramo više, ali postižemo manje. Naučili smo žuriti, ali ne i čekati. Gradimo više kompjutera da sadrže više informacija, da proizvode više kopija nego ikad, ali mi komuniciramo sve manje i manje.

Ovo su vremena brze prehrane i sporog varenja, velikih ljudi i sitnih karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa. Ovo su dani dve plate, više razvoda, luksuznijih kuća, ali uništenih domova. Ovo su dani brzih putovanja, višekratnih pelena, moralnosti koja se može odbaciti, jednodnevnih predstava, preteških tela i tableta koje čine sve od hrane, da utišaju, da ubiju. Ovo je vreme kada ima mnogo toga u izlogu, a ništa u skladištu. Vreme kada vam tehnologija može doneti ovo pismo i vreme kada možete odabrati da li ćete ga podeliti s nekim ili samo obrisati.

Zapamtite, provedite nešto vremena sa vašim voljenima, jer oni neće biti tu zauvek.

Zapamtite, recite poneku ljubaznu reč onome koji vas gleda sa strahopoštovanjem, jer će ta mala osoba uskoro odrasti i otići.

Setite se da date topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta ni pare. Setite se da kažete: “Volim te” vašem partneru i vašim voljenima, ali najviše od svega i mislite tako. Poljubac i zagrljaj će zakrpiti povredu kada dolaze duboko iz vas. Setite se držati se za ruke i ceniti momente, jer jednog dana ta osoba neće biti tu ponovo.

Dajte vremena ljubavi,
dajte vremena razgovoru
i dajte vremena podeliti vaše dragocene misli s drugima.

KAKO OSTATI MLAD:

1. Odbacite nebitne brojeve, a to ukjučuje: starosnu dob, težinu i visinu.
   Prepustite doktorima brigu o tome, zato ih i plaćate.
2. Zadržite samo vesele prijatelje.
   Loša raspoloženja vas jedino vuku ka dnu.
3. Nastavite učiti. Naučite više o kompjuterima, veštinama, vrtlarstvu , o bilo čemu.Nikada ne dajte mozgu da bude besposlen. “Besposlen um je radionica lošega”
4. Uživajte u jednostavnim stvarima.
5. Smejte se često, dugo i glasno. Smejte se dok ne izgubite dah.
6. Suze se dešavaju. Izdržite, odbolujte i produžite dalje. Jedina osoba koja je uz nas čitav život smo mi sami.
   Budite ŽIVI dok ste živi.
7. Okružite se onim što volite, bila to porodica, ljubimci, uspomene, muzika, biljke, hobiji, bilo šta.
   Vaš dom je vaše sklonište.
8. Cenite svoje zdravlje. Ako je dobro, čuvajte ga. Ako je nestabilno, popravite ga. Ako se ne može popraviti, nađite pomoć.
9. Ne preuzimajte krivicu. Krenite na put do šetališta, do obližnje pokrajine, do strane zemlje, ali NE tamo gde je krivica.
10. Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici.

I ZAPAMTITE:

Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo, nego momentima koji nam oduzmu dah!

Ako ne pošaljete ovo pismo dalje do barem 8 osoba …koga briga ?

(autor objavljenog teksta nepoznat)

Od 620 dece koja su učestvovala u izboru BABY SHOW, Naj beba Srbije Internacional 2008 u organizaciji modne agencije Biznis model, moj plavi anđeo ušao je u polufinale.

A ja vas kao ponosna i presrećna mama malog manekena pozivam da glasate za Davida (instrukcije su u daljem tekstu).

Pogledajte polufinaliste (David je pod rednim brojem 10).

Glasati možete na dva načina:
1 Čitko popunite priloženi kupon iz časopisa “Moja beba” i pošaljite ga na sledeću adresu: ’’Biznis Model“, za ’’Baby Show“, Narodnog fronta 10,  21000 Novi Sad.
Glasanje se sprovodi po sistemu ’’jedan kupon, jedan glas“.
2  Putem SMS-a
Srbija: ukucajte BEBA razmak 10 (redni broj deteta za koje glasate), a zatim poruku pošaljite na broj 1299 (za korisnike MTS,TELENOR i VIP mreže).
Cena poruke: 50 din + PDV
BIH i RS: ukucajte BEBA razmak 10, (redni broj deteta za koje glasate), a zatim poruku pošaljite na broj 091/610-102 Cena poruke: 1,2 KM
CRNA GORA:  ukucajte BEBA razmak, redni broj deteta za koje glasate, a zatim poruku pošaljite na broj 1721 Cena poruke: 1,5 eura

Glasanje traje do 14.12.2008.

Tek juče sam se registrovala na Facebook-u. Nije da se pitam gde sam bila svo ovo vreme dok su se razvijale ovakve zajednice, jednostavno me to nije privlačilo. Odavno su moje prijateljice iz Udruženja otkrile ovu zajednicu, međutim odbijala sam da se registrujem, što zbog nedostatka vremena, što zbog toga što sam pokušavala da ostanem van tog talasa “social networking-a”. I konačno sam poklekla pred ovim izazovom i sada mi niko nije kriv.

Ok, korisno je to, ali za koga? Celo pre podne klikćem po grupama, pregledam postove, fotografije, dodajem prijatelje. Ali, kliknula sam i na veliki broj reklama i otišla ko zna gde, pronašla raznorazne sajtove. Dakle, odlično mesto za reklamiranje, o čemu je već pisano.

Od kako sam krenula sa blogovanjem, otišla sam u nekom drugom pravcu i sada sam morala da zavirim u ove zajednice. Nije da sam se navukla (još) ali mi je izuzetno zanimljiv ovaj fenomen. Ustvari, na Draganovom blogu sam pročitala najavu za ArtTech i tako završila na Facebook-u.

Iznenadila sam se koliko je ova mreža kompleksna i dobro organizovana. Širi se neverovatnom brzinom, ne dozvoljava da se bavite nečim drugim. Ionako imamo malo vremena za pravo druženje. Da li ovakve zajednice produbljuju prijateljstva, čine od nas veće potrošače ili nas vode putem da se odviknemo od druženja oči u oči i od onih momenata kada smo zajedno sa prijateljima sedeli i ispijali kafu do kasno u noć.

Super su nove tehnologije i mogućnost komunikacije, ali dokle ćemo stići? Počela sam i sa sopstvenim mužem da ćaskam preko mesindžera!

Od sada ovaj blog možete pratiti i preko RSS čitača. Adresa je http://feeds.feedburner.com/cybercat.

Ili čuveno pitanje: A koliko to košta?

Ovo je pitanje koje ćete dobiti ili odmah na početku ili na kraju razgovora sa klijentom. Šta da radite? Odgovor je vrlo jednostavan - odložite ga za kasnije ili za sledeći sastanak uz obrazloženje da ćete nakon razgovora sastaviti detaljnu ponudu u kojoj ćete navesti i objasniti svaki korak u izradi sajta, troškove, rokove i bonuse.

Kako biste odredili cenu izrade nekog sajta vodite se sledećim principima:

1. Da li je sajt statičan ili dinamičan?
2. Ako je dinamičan, koje celine se automatizuju?
3. Da li se pravi potpuno automatizovan sajt koji će uređivati ljudi koji se ne razumeju u održavanje sajta?
4. Da li morate da angažujete saradnike i na kojim poslovima (programera, SEO eksperta, grafičkog dizajnera, CSS kodera i druge) i za koji honorar?
5. Da li radite kao podizvođač ili samostalno?
6. Kakav je način i dinamika naplate posla?
7. Da li i koliko ima animacije?
8. Da li se radi za manju firmu ili za veliku kompaniju?
9. Da li se sajt radi na još nekom jeziku i na koji način se radi verzija na dodatnom jeziku (samo jedna strana ili se prevodi kompletan sajt)?
10. Da li je klijentu hitno potreban sajt (”za juče”) ili ste komotni sa rokovima?
11. Koliko procenjujete da ćete utrošiti sati za svaki korak projekta?
12. Da li sajt radite za inostrano ili domaće tržište?
13. Da li koristite gotova CMS rešenja?
14. Da li ćete i u kom obimu unositi sadržaj dinamičkog i automatizovanog sajta?
15. Postoje li dodatni moduli na sajtu kao što su mailing lista, blog, e-shop, pretraživač i drugo?

Još jedna veoma bitna stavka je ta koliko iskustva i znanja posedujete iz oblasti koje podrazumevaju izradu sajta (dizajn, programiranje, kodiranje, HTML/CSS, Flash, SEO…)? Web dizajner koji je tek savladao upotrebu alata za izradu sajta ne može da napravi sajt dovoljno kvalitetno i brzo kao onaj koji se time bavi duže vreme i koji je uradio veliki broj sajtova i drugih radova. Isto tako, ako na jednom sajtu radi ceo tim ljudi gde svako ima tačno definisan posao, takav sajt ne može da se meri sa onim koji radi jedan čovek.

Dešavaće se da prilikom davanja ponude budete odbijeni ili čak podcenjeni uz neprikladan komentar da to “sin komšije Steve radi za sto evrića”. Toga je bilo i biće, ali što je najinteresantnije, sada je došlo vreme kada se takvi sajtovi redizajniraju i u njih se ulaže pristojan budžet jer su vlasnici shvatili da je onih “sto evrića” zapravo bila loša investicija.

Posle samo par dana od postavljanja ovog bloga pojavio se tekst na Draganovom blogu u kome ga je najavio i kratko opisao. Iako sam pokušala da ga još kratko sačuvam od očiju javnosti, nisam uspela, te je ova beta verzija ipak postala svima dostupna.

Ono što mi se veoma dopalo u pomenutom članku je paralela koju je autor diskretno povukao između  dva bloga koja je prikazao: jedan je na samom početku, tek nastao, tek ga čekaju sve dečije bolesti, optimizacije, korekcije, novi dizajn i gomila podešavanja, i drugi, koji postoji već duže vreme i koji je narastao do te mere da se sam izdržava i da autorki predstavlja izvor prihoda a verujem i da ga sa zadovoljstvom uređuje.

I još jedna interesantna činjenica koja mi se veoma dopala je da je to blog koji uređuje mlada žena. Izuzetno me raduje kada čujem za uspeh koji jedna žena može da postigne na poslovnom planu.

To me je podsetilo i na to da sam pored svih obaveza koje sam imala u poslednjih par godina oko dece i pored vrlo kratke pauze koja je prirodno usledila u tom periodu, uspela da se održim i da opstanem. Ponosna sam zbog toga jer je lepo biti uspešna žena i majka.

Nisam baš u fazonu pisanja blogova, čak se još uvek pitam čemu to sve služi i ko želi da čita o tome šta se  dešava u mom životu. Mada, moram priznati, da sam u poslednje vreme mnogo razmišljala o blogu, kako da ga postavim, kada ću ugrabiti malko vremena da instaliram WP itd…..

A imam predosećaj da će me uhvatiti blog groznica i da će mi se dan završavati ili počinjati piskaranjem. To nije loše, jer volim da delim ono što drugima može biti od koristi. Za sada testiram, pa će se dalje već sve razvijati samo od sebe.