Dnevnik jedne Cyber mačke

Kao i mnogo puta do tada, krenem u dogovoreno vreme na dogovoreno mesto na sastanak. Razmenili smo prethodno par telefonskih poziva i tek na sastanku se lično upoznali. Posle kratke priče o tome da je od prijatelja prijateljevog prijatelja saznao za to čime se bavim kontaktirao me je u nadi da ću, zarad pomenutog prijateljstva, jeftino napraviti veb sajt za njegovu firmu.

Ilustracija: Svilen Milev, SXC

Seli smo u neuglednu “kancelariju” dva sa dva (ako i toliko) i počeli razgovor. Standardni uvod, nema se novaca, bla bla, posao loše ide, ali svi prave sajtove pa treba i njegovoj firmi. Ok, upoznat je sa onim šta i kako radim, čuo je preporuke, video radove, znate priču. Objasnim mu šta predlažem da se uradi, saslušam šta on želi i usledi ono čuveno pitanje: “Koliko košta taj sajt?”. Nakon kraćeg razmišljanja (pri čemu sam uzela u obzir prijatelja prijateljevog prijatelja), kažem cenu. Onako je baš odvalim, prijateljski.

“Uh”, reče fini gospodin iz moje priče, “Pa moj drugar bi mi to uradio za 150 EVRIĆA”. Ne mogu a da ne spomenem zahteve koji su sad baš izgleda u trendu: hoće da bude prvi na Googlu za ključne reči te i te, hoće sam da menja sadržaj veb sajta, da dodaje slike, ali baš i ne zna to da radi pa da mu je pokažem. “Uh”, kažem ja, “…cena je ta koju sam ponudila, više nego prijateljska, ako želiš nižu cenu dobiješ to i to… ili se obratiš tamo i tamo”.

“Ok, javiću ti se kada odlučim.” - reče fini gospodin. Ustala sam, zahvalila sam mu na vremenu i otišla znajući da se neće javiti. I nije se javio.

Baš bih volela da upoznam tog “drugara” o kome svi pričaju koji pravi veb sajtove za “150 evrića” koje pritom i Google voli.

Kada pretražujem web, surfujem internetom, pregledam sajtove i čitam njihov sadržaj strašno me iznerviraju greške na koje autori (slučajno) ne obraćaju pažnju. Ovde ću ilustrovati neke od njih.

Pravopisne i gramatičke greške

Kada čitam nepismene tekstove u kojima su napravljene (po mom mišljenju neoprostive) gramatičke greške kao što su “neznam”, “dali” “će mo”, “naj bolje” i slično, teško mi je da nastavim sa daljim čitanjem i često odustajem. Svaku slučajnu grešku u smislu izostavljenog ili pogrešno otkucanog slova i mogu da podnesem (iako je poželjno da pre nego što objavite tekst pročitate šta ste napisali), ali kada čitam nepismene poruke i tekstove osećam se neprijatno i iznervirano. Ljudi, šta ste radili na časovima srpskog jezika u osnovnoj školi? Dali bi ste nstavili da čitae ovaj text ovkao nepsmen? Sigurno biste odustali od daljeg čitanja.

Swatko, hwala, xD…

Kada u tekstu (ili poruci) napišete “hwala”, “swatko”, “text” i slično, to je stvarno swatko ali hwala vam lepo na ovakvom textu, ne morate me obasipati ovakvim izrazima koji ne postoje u srpskom jeziku. Razumem da je to žargon, ali se sećam da su nas u školi učili “Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano”.

Odustajem i kadasuutekstuizostavljenirazmaci      ili       su preveliki ili kada se posle zapete,i,tačke,ne,koriste,razmaci).

“Web sajt” ili “Veb sajt”?

Obzirom na posao kojim se bavim, pomalo mi smeta što u našem pravopisu ne postoji adekvatna reč za “veb sajt” i ako ga ja ili neko drugi napiše kao “Web sajt” ili “web sajt” neko će reći da je to nepravilno (što možda i jeste, ali bolju reč nemamo). Neka me neko ispravi i kaže mi šta je pravilno, toga ću se držati. Ovo i mene zbunjuje. Imamo mnogo reči koje smo prihvatili iz drugih jezika, šta kaže pravopis u ovom slučaju?

Full screen i promena veličine web čitača bez pristanka posetilaca

Situacija koja me naročito nervira je kada posetim neki sajt i kada mi se prozor poveća na ceo ekran ili mu se promeni veličina bez mog pristanka. Ko me je pitao da li ja to hoću? Kulturno je dati korisniku opciju da poveća prozor (Full screen) ili makar obaveštenje da će se tako nešto dogoditi nakon što klikne na link.

Optimizovano za Internet Explorer

Trenutno koristim Mozilla Firefox i kada naiđem na obaveštenje da mi je potreban Internet Explorer da bih pregledala sajt ili da je optimizovan za isti, da li to znači da to nije sajt za mene ili za bilo kog drugog posetioca koji želi da poseti sajt a gleda ga u nekom drugom web čitaču? Jedan od uslova da objavite sajt je da ga testirate u najčešće upotrebljavanim web čitačima i da se sajt prikazuje ispravno bez obzira koji čitač posetioci koriste.

Web sajt se optimizuje za posetioce sajta a ne za rezoluciju

Kada na web sajtu naiđem na poruku da je optimizovan za rezoluciju 800×600 piksela opet sam u dilemi da li autor ne zna da napravi sajt za drugu rezoluciju ili želi da ga prikazuje samo korisnicima koji koriste onu koju je naveo? Web sajt se optimizuje za posetioce sajta a ne za “rezoluciju”. Ako pratite statistike poseta i analitiku sajta, nema potrebe da ovo pišete, jednostavno napravite sajt koji je optimizovan za vašeg korisnika. Sve što vam može pomoći u odluci šta i kako da pravite piše u statistikama. Naravno da različiti korisnici gledaju sajt na različitim rezolucijama, ekranima i uređajima, ali je potrebno pratiti ko i na koji način posećuje vaš sajt.

Zastarele informacije

Kada se zainteresujem za sadržaj sajta i ustanovim da je taj isti sadržaj bio aktuelan pre dve godine gubim poverenje i u ostale sadržaje tog sajta. Jednostavno rešenje u ovom slučaju je da uz objavljen tekst napišete i datum objavljivanja ili da ga postavite u arhivu i to naglasite.

Strana u izradi, hvala na strpljenju

Kada kliknem na link i na sledećoj stranici dobijem poruku “strana u izradi, hvala na strpljenju” pitam se  zašto mi se zahvaljujete i zašto trošite moje vreme? Dok ste pisali taj tekst mogli ste napisati jednu rečenicu koja bi zadovoljila moju znatiželju ili mi pružila informaciju zbog koje sam, u krajnjem slučaju i kliknula na link ili posetila vaš sajt. Ili mi dajte informaciju ili izostavite link te ga ubacite kada “izradite” stranicu. Isto važi i za poruku “Under construction” (o ovome sam već pisala).

Untitled document

Kada u naslovu stranice piše “Untitled document“, to smatram početničkom i nedopustivom greškom. I detetu kada se rodi date ime, zašto i vaša stranica nema ime? Osima ako ne ciljate ove reči kao ključne po kojima će vas neko pronaći na pretraživaču, dajte stranici adekvatan naslov jer je ovaj podatak veoma važan i za pretraživače i za posetioce.

I za kraj…

Nisam profesor književnosti, nisam neko ko se profesionalno bavi srpskim jezikom i dešava mi se da grešim u pisanju. I pored toga, trudim se da pišem i govorim pravilno. Ako ste u ovom tekstu pronašli pravopisnu ili gramatičku grešku biće mi drago da me ispravite. Reč “web” sam namerno pisala na ovaj način jer znam da ćete me razumeti a i sigurna sam da ću se bolje sporazumeti i sa našim dragim prijateljem Googlom. Osim toga, ključne reči koje dovode posetioce na ovaj blog sadrže reči “web sajt” i “web dizajn”.

Napomena: neke greške u ovom tekstu su namerne i služe kao ilustracija onoga što sam htela da naglasim.

I za kraj nekoliko korisnih WEB sajtova:

• Pravopis srpskog jezika
• Gramatika srpskog jezika
• Česte jezičke greške i nedoumice
• Mnogo korisnih tekstova u vezi sa pravopisom, gramatikom, greškama, kulturom na webu (i van njega) i mnogim drugim važnim stvarima
• Pravopas

Inspirisana poslednjim (lošim) iskustvom sa klijentom kome sam nedavno pravila sajt došla sam na ideju da svoje višegodišnje iskustvo i probleme koji su se javljali u direktnoj komunikaciji sa klijentima pretočim u nekoliko saveta. Tokom proteklih desetak godina susretala sam se sa različitim zahtevima i uvek nastojala da ih ispunim iako se ponekad dešavalo da to iziskuje više energije, vremena i truda od onoga za šta sam bila plaćena. Volim da učim, ne plašim se posla i spremna sam na izazove, ali, u ovom poslu to nije uvek dovoljno.

Vremenom sam, izlazeći u susret svim zahtevima klijenata koje sam mogla da ispunim nailazila na probleme koje sam manje više uspešno rešavala. Ali, postojale su situacije u kojima sam morala da se nađem da bih naučila lekciju kako sledeći put ne bih ponovila istu grešku. Istina je da se na greškama uči, iz njih izvlačimo poentu, čine nas uspešnijima i jačaju nas, ali je najteže učiti na sopstvenim greškama. One su ipak neizbežne i ako ih prihvatite kao korisne ojačaće vas i omogućiti vam da sledeći put budete oprezniji.

Ukazaću na nekoliko situacija na koje je potrebno da obratite pažnju pre nego što prihvatite posao. Ponekad je bolje ne prihvatiti posao nego raditi ono što kao krajnji rezultat ima nezadovoljne obe strane. Ne ignorišite instinkt prilikom ugovaranja posla i dobro procenite da li je ono što vam se nudi uvek dobar izbor.

Malo ili nimalo iskustva klijenta

Pre nego što uopšte prihvatite posao obratite pažnju na to koliko klijent ima iskustva sa internetom, da li i koliko poznaje web. Možda će zvučati neprimereno, ali klijent koji ne zna da koristi makar email će biti izuzetno težak za saradnju. Malo ili nimalo iskustva klijenta ne znači da nećete postići dogovor ili realizovati posao ali može da ukaže na buduće probleme u komunikaciji ukoliko tokom izrade sajta pokušate da mu objasnite zašto nešto ne može dobiti za dogovorenu cenu. Ovo se odnosi na dodatne zahteve koje klijenti mogu da postavljaju nakon što vide gotov sajt (bez obzira što se prethodno složio sa rasporedom elemenata na strani, dizajnom i slično), kao na primer: “smanji širinu sajta”, “premesti deo sa leve strane gore”, “napravi da mi radi email”, “stavi mi ovaj tekst u link”, “dodaj malo šarenila”, “oboji link u zeleno i postavi travu pored linka” i slično.

Tačno definišite šta ulazi u cenu

Pre nego što sklopite posao, napišite dokument (još bolje ugovor) u kome ćete navesti šta tačno klijent dobija za dogovorenu cenu. Kroz razgovor sa klijentom pokušajte da saznate šta mu je potrebno i šta očekuje od sajta, koje sadržaje želi da prikaže. Objasnite mu šta tačno dobija za svoj novac, koliko traje svaki korak u izradi sajta i sve drugo što može biti značajno.

Postavite granice

U startu dogovorite šta je tačno vaš posao. Ako vam klijent poveri da dizajnirate i napravite sajt predočite mu da na webu postoje određena pravila, da postoje različite rezolucije i vrste ekrana, da ono što se primenjuje u štampanim medijima nije uvek primenljivo i na webu (web sajt nije isto što i flajer ili vizit karta). Objasnite mu da je vaš posao da sajt bude pre svega funkcionalan, organizovan i ne najmanje bitno - vizuelno dopadljiv. Problem može da nastane onog trenutka kada klijent počne da se meša u estetitiku sajta, da od vas zahteva da nakon postavljanja gotovog sajta pravite izmene koje će vidno narušiti dizajn koji ste predložili i kada zahtevi klijenta prevazulaze granice dobrog ukusa. Objašnjavanje klijentu zašto nije dobro da se kombinuju drečavo zelena sa ljubičastom i crvenom može da bude veoma iscrpljujuće.

Postavite rokove

Vrlo važan faktor u izradi sajta je postavljanje rokova. Imajte na umu da su klijenti vrlo nestrpljivi i da će u najvećem broju slučajeva od vas očekivati rezultate veoma brzo, za svega par dana. Na vama je da procenite koliko vam je potrebno za određeni deo posla i to predočite klijentu. Ukoliko niste sigurni da možete ispoštovati rok iz bilo kog razloga korektnije je u startu to napomenuti i ako je moguće dogovoriti ono što odgovara i vama i njemu. Ako procenite da je rok koji klijent zahteva nemoguće ispuniti s vaše strane, recite mu to i predložite ono što je prihvatljivo za obe strane.

Ne prihvatajte više poslova odjednom

Ako ste u trenutku kada pregovarate sa klijentom već započeli neki posao imajte u vidu rokove koje morate ispoštovati za to što trenutno radite i shodno tome predložite rokove. Ukoliko je klijentu to prihvatljivo, prihvatite se posla, ukoliko insistira na rokovima koje ne možete ispoštovati, bolje je ne prihvatiti posao nego dovesti sebe u situaciju da se preopteretite i ne ispoštujete ono što ste obećali.

Ne precenjujte se

Ako procenite da iz bilo kog razloga ne možete da ispunite neke zahteve koje vam klijent postavlja, predočite mu to i objasnite zašto niste u mogućnosti da to učinite. Ponudite mu alternativu i predložite ono što ste sigurni da možete da ispunite. Ako klijent nije spreman da prihvati ono što ste ponudili, bolje je ne prihvatiti takav posao nego pristati na ono za šta niste sigurni da možete da isporučite.

“Kese nisu sestre”

“Ako smo mi sestre, kese nam nisu sestre”. Ovu poslovicu sam tek nedavno čula i urezala mi se u sećanje. Ne zaboravite da je prijateljstvo jedno a posao drugo. Ponekad je bolje odbiti posao koji treba da radite sa nekim ko vam je blizak nego da izgubite prijatelja zbog tog istog posla.

Ne ignorišite svoje instinkte

Ukoliko prilikom pregovora za posao osetite da vam uslovi ili atmosfera ne prijaju ili da je klijent veoma težak za saradnju, da vas pored svih napora da mu objasnite šta je to što ćete za njega uraditi ne razume i da ne možete da ostvarite dogovor koji je prihvatljiv za obe strane, ne ignorišite to. Problemi neće vremenom nestati sami od sebe, mogu samo da se prodube.

Ostvarite dobru komunikaciju sa klijentom

Ne zaboravite da vaši klijenti nisu web dizajneri i da ne razumeju uvek ono što im pričate, naročito ako koristite izraze koji su vezani samo za vaš posao. Dok se dogovarate sa klijentom koji ima malo ili nimalo iskustva sa upotrebom interneta, pokušajte da mu na što jednostavniji način objasnite šta je to što nudite. Budite spremni na to da će takvi klijenti često reagovati i tražiti korekcije tek kada vide funkcionalan sajt bez obzira što ste prethodno prošli kroz faze u kojima su se složili sa onim što ste uradili.

Razgovarajte o novcu

Ne ustručavajte se da pričate o novcu jer vi radite za honorar a klijent želi tačnu i preciznu informaciju o tome šta, kada, kako i koliko plaća. Svako za svoj novac želi da dobije najbolje i želi da zna šta plaća. Odmah u startu se sa klijentom dogovorite za cenu, definišite šta ulazi u datu cenu a šta spada pod dodatne usluge. Razjasnite na koji način se vrši plaćanje, da li je u cenu uračunat PDV, da li postoji mogućnost plaćanja preko firme i slično. Vaš cilj je da posao uradite korektno i kvalitetno, da ispošujete sve dogovore i rokove i da za to budete plaćeni a klijent očekuje da za svoj novac dobije sve što je dogovoreno, čak i malo više.

Sa nekim ljudima jednostavno ne treba sarađivati

Ne plašite se da odbijete posao ako niste sigurni da možete da ga realizujete ili ako smatrate da ne možete da ostvarite dogovor sa klijentom. Ljudi su različiti i zato budite spremni da odbijete onoga sa kim ne možete da ostvarite komunikaciju i napravite dogovor. Iako to ne možete predvideti, neki klijenti mogu biti vrlo teški za saradnju i mogu praviti probleme kakve niste očekivali.

Tokom prošle godine sam napravila presek poslovnih aktivnosti kojima sam se bavila i od kojih sam zarađivala za život. Uporedila sam sve što je uloženo i postignuto - utrošeno vreme, znanje i troškove sa postignutim rezultatima - u prevodu koliko sam i šta radila a koliko zaradila. Posao mi je takav da radim kad ga ima a kad ga nema, opet radim jer ga sama sebi zadam.

Još krajem 2008. godine sam dobila ponudu da radim templejte za Vivvo CMS. Do tada sam se uglavnom bavila dizajnom a kodiranje je bilo na drugom mestu, ipak, s oduševljenjem sam prihvatila ponudu. Prolazilo je vreme i moji pokušaji da dam neki zadovoljavajući rezultat su bili prilično neuspešni, ne zato jer nisam dorasla poslu već zato što sam istovremeno radila i druge prethodno dogovorene projekte. Uvek je bilo posla, jedan za drugim, ili dva ili tri istovremeno. Sve do letos. Rekoh, dosta, ne može tako, radiš ili ovo ili ono, ne može obe stvari u isto vreme. Valjda me je do tada bio strah da odbijam poslove da ne bih bila na gubitku, šta znam.

Multitasking je loša navika - nije da su mi trebale sve ove godine da to shvatim, već je sve išlo svojim tokom. Letos sam napravila pauzu i skoro dva meseca nisam radila i nisam prihvatala nove poslove. Ustvari radila sam na sebi - učila sam, isprobavala, testirala i unapređivala znanje da bih kada počnem bila potpuno spremna i posvećena onome što sam izabrala kao primarni i prioritetni posao. Počela sam u oktobru i do sada imam dva templejta u galeriji (od kojih je najnoviji “featured”) i još nekoliko urađnih po porudžbini. Predivan posao u svakom smislu!

Pored toga, okušala sam se u još nečemu. Iako odavno znam da internet pruža ogromne mogućnosti za rad, tek sam nedavno isprobala i stock servise za prodaju grafike i fotografija. Da moj muž već duže vreme ne prodaje svoje radove na stock sajtovima i ne razmenjuje iskustva sa našim vrlo uspešnim stokerima verovatno bih i dan danas bila nepoverljiva prema ovom vidu zarade. Cifre se iz meseca u mesec polako povećavaju i to je odavno prestao da bude samo hobi. Nepoverenje s moje strane je definitivno nestalo pre samo nekoliko dana.

Na GraphicRiver sam se prijavila 30. decembra prošle godine, probrala neke svoje zaturene radove i napravila neke nove u Photoshopu i postavila ih na ovaj servis. Desetak dana kasnije pojavilo se prvih zarađenih 25 centi na mom nalogu. Onda još toliko, pa još par puta posle toga.

Na Shutterstock sam postavila prve radove 22. januara nakon čega su ih i odobrili, što je bilo moja ulaznica na jedan od najpoznatijih stock sajtova. Pravo iznenađenje je bilo kada sam posle samo dva dana u statistici ugledala pet prodatih radova! Onda sam se bacila na posao, više onako usput, ali sa namerom da popunjavam galeriju. Za sada imam 18 radova i 14 prodaja, a biće ih mnogo više.

Juče sam imala i prvu prodaju na servisu Dreamstime, a prvi rad je na ovom sajtu bio odobren samo dan kasnije nakon Shutterstock-a.

Da budem iskrena, ne očekujem ništa spektakularno, ali sam rešila da ovo za sada bude hobi, usputni posao kome ću se posvetiti. Ako nemate posao, a imate ideje i znate da radite u Photoshopu ili dobro baratate foto aparatom, šta čekate?

…ili neobično obična priča jednog uspešnog fotografa koji je sasvim slučajno postao milioner.

Zahvaljujući Srđanu Kaliniću i njegovom timu domaća publika imala je prilike da u petak, 30. oktobra 2009. godine u Beogradu prisustvuje predavanju poznatog fotografa Gari Fonga (Gary Fong). Gari Fong se odazvao pozivu i omogućio nam da poslušamo njegovu jedinstvenu i zanimljivu priču o tome kako je postao uspešan, predstavljajući publici način na koji je razvijao svoju poslovnu strategiju.

Foto: Slobodan Vasić

Ono što je mene posebno oduševilo je odnos koji Gari Fong ima prema poslu kojim se bavi. Verujem da bi primenjujući principe kojih se držao tokom svog rada bio uspešan i u nekoj drugoj profesiji. Otkrivajući nam korake koje je tokom godina svog rada preduzimao kako bi bolje i kvalitetnije obavljao posao, predstavio nam je strategiju koja mu je omogućila da ostvari ciljeve. Njegovu strategiju bih opisala kao brigu prema ljudima, sadašnjim i potencijalnim klijentima i osećaj za detalje. Naizgled vrlo jednostavan pristup koji ipak zahteva veliko angažovanje i doslednost.

Foto: Slobodan Vasić - Srđan Kalinić sa Garijevim proizvodom “Lightsphere” i Gary Fong

Zanimljiv detalj koji mi je posebno privukao pažnju je način na koji je Gari došao u Beograd. Nakon skoro godinu dana druženja Srđana i Garija preko Facebooka, Gari se odazvao pozivu da poseti Beograd i pristao da održi predavanje pred domaćom publikom (opširnije o tome u intervjuu Srđana Kalinića na kraju ovog teksta).

Ne propuštajte druge mogućnosti u životu zbog strogo definisanih ciljeva

Opisijući nam svoje poslovne početke kada je fotografisao venčanja za $150, Gari je objasnio da je već tada počeo da razmišlja na koji način bi mogao da ostvari planirane ciljeve. Postavio je cilj da u prvoj godini zakaže 100 venčanja i zaradi $100.000. Uspeo je da fotografiše 49 venčanja i zaradi $64.190. Nakon ovakvog iskustva Gari Fong poručuje:

Ako se usmerite samo ka jednom cilju i uradite sve da ga dostignete, to možda i nije najbolje rešenje - propuštate ostale mogućnosti u životu.

Ima mnogo psihologije u fotografiji, to nije samo puko fotografisanje

Na početku karijere uzor mu je bio u tada čuveni fotograf Rocky Gunn. Pre nego što je počeo da se bavi fotografisanjem venčanja Gari je bio muzičar i nije znao ništa o fotografiji. Na početku je radio zajedno sa Rokijem pored koga je stekao bogato iskustvo i otkrivao ono na čemu se temeljila njegova strategija. Pažljivo proučavajući Rokijev rad i pristup fotografisanju, Gari zaključuje da “ima mnogo psihologije u fotografiji i da to nije samo puko fotografisanje”.

Rocky mu je rekao da kada postane uspešan treba da bude zahvalan ljudima koji su mu pomogli da to i postane. Njegova želja i spremnost da podeli saznanja koja su mu pomogla na putu ka uspehu je jedan od razloga zbog koga nesebično deli svoje iskustvo sa drugima.

Obraćati pažnju na detalje i fotografijom preneti emocije

Zahvaljujući predanosti i stečenom iskustvu u dotadašnjem radu, počeo je da obraća više pažnje na to da fotografijom prenese trenutak koji su mladenci propustili i da fotografijama prenese emocije. Bazirao se na to kako će fotografije biti prezentovane mladencima a ne na samo snimanje fotografije. Vodio je računa o tome da mladenci (kojima je prodavao fotografije) dobiju sekvencijalno raspoređene trenutke na kojima se vide detalji i emocije koje u toj situaciji oni ne mogu da zapamte. To je dovelo do toga da klijenti ostaju zadivljeni onim što dobiju i da šire vest o tome koliko su zadovoljni.

Vest o kvalitetu koji je pružao se širila i zadovoljni klijenti su dovodili nove. Kao finalni proizvod je mladencima obezbeđivao i knjigu koju je dizajirao od snimljenih fotografija što je ostavljalo snažan utisak. Za njega su govorili da je fotograf koji ne zaboravlja trenutke zbog čega su ga zadovoljni klijenti preporučivali drugima.

Na taj način je kreirao sopstveno tržište, sve poslove je dobijao po preporuci, nije se fokusirao na novac, hteo je da svaki par bar još jednom zahteva njegove usluge jer bi posle toga u većini slučajeva taj par obezbedio sledeći posao. Brinuo je o ljudima i detaljima i pravio je mrežu klijenata. Vodio se time da će jedan zadovoljan prijatelj dovesti još dva nova klijenta. Ova strategija se pokazala kao uspešna.

Društvene mreže u službi marketinga

Jedna od ideja koju je Gari spomenuo za dobijanje novih klijenata su društvene mreže koje doprinose da se preporuke zadovoljnih klijenata brzo šire. Kada bi albumi sa fotografijama bili postavljeni na internet, zadovoljni klijenti bi koristili na primer twitter da se prijateljima pohvale da je album sa njihovog venčanja na web sajtu, desetine ljudi bi videlo tu informaciju i fotografije i upamtilo fotografa koji je za to zaslužan.

Real moments are photojournalistic

Pričajući svoju životnu priču i prikazujući konkretne primere iz svoje bogate karijere, Gari Fong je fotografima dao veliki broj saveta. Između ostalih koje sam već spomenula, prenosim još par onih koji su na mene ostavili jednako snažan utisak jer su veoma jednostavni i pre svega primenljivi.

• Pokažite klijentima SVE fotografije a ne samo one najbolje sa stotinu venčanja.
• Koristite što manje dorade i Photoshopa na fotografijama.
• Isplanirajte svoje aktivnosti po danima i to ispoštujte.
• Ako nemate očekivanja, nećete biti ni razočarani - nema načina da budete nesrećni.

Having high expectations leads to stress,stress drives away sucess like body oddor - Gary Fong

Na kraju prezentacije Gary Fong je predstavio svoje proizvode i izume i pokazao njihovu primenu na modelu. Sjajno je kada tako uspešan biznismen kakav je Gari Fong pokaže spremnost da i pored svog ogromnog uspeha popriča sa vama, iskreno govori o njegovim iskustvima i nesebično deli savete.

Bilo je zadovoljsvo slušati srdačnog, vedrog i usešnog fotografa i inovatora, Gari Fonga.

Foto: Slobodan Vasić

Srđan Kalinić koji je zaslužan za organizaciju ovog događaja odgovorio je na nekoliko mojih pitanja koja će, sigurna sam, dati odgovore i na neka vaša.

Intervju: Srdjan Kalinić

MV: Kako si upoznao Gary Fonga i koliko je bio spreman da se posveti online prijateljstvu sa tobom?
SK: Gary Fonga sam upoznao preko Facebook chata. Kada sam kupio njegov proizvod Whaletail Made in USA registrovao sam se na njegovom websajtu. Tako sam ušao u njegovou mailing listu i u trenutku kada se on prijavio na Facebook dobio sam friend request. Pošto je Gary Fong čovek sa 5,000 frendova na FB mislio sam da nema šanse da ćemo pričati ali se ispostavilo da mu je zanimljivo što neko u Srbiji, za njega do tada nepoznatoj, zna za njega i veruje u njegove proizvode koji pritom zaista odlično rade.

MV: Koliko dugo je trajala prepiska izmedju tebe i Gary Fonga pre nego što si ga pozvao da dođe u Beograd?
SK: Prepiska između Garija i mene trajala je nepunih godinu dana. Uglavnom smo sporadično kada je bio on onlajn pričali o njegovim proizvodima. Potom se duže vreme nismo dopisivali i onda se u oktobru ponovo nastavila komunikacija. Tada sam ga pozvao da ako već dolazi u Evropu svrati i u Beograd i da napravimo event. On je konačno prelomio 14 oktobra i rekao da bi mogao biti u Beogradu 30 oktobra. Tada sam i počeo sa brzim pripremama, marketingom i ostalim aktivnostima. Što je rezultovalo time da 15 dana kasnije održi odlično predavanje pred više od 170 posetilaca.

MV: Možes li ukratko opisati njegovu reakciju kada si ga pozvao da dođe u beograd i tvoju kada je prihvatio poziv?
SK: On je na početku bio malo začuđen ali pošto je osoba koja brzo i lako donosi dobre odluke u životu procenio je da bi ipak trebao doći. Srbija je jedno novo iskustvo za njega. Iako je na početku mislio da smo mi u Rusiji. Nije mogao verovati da smo na 1.5 h od Pariza u kome je bio u trenutku mog poziva u oktobru.

MV: Da li će i na koji način dolazak Gary Fonga u Srbiju uticati na mlade fotografe da podignu kvalitet svojih usluga na viši nivo nakon što im je pokazao strategiju i dao veoma korisne savete za dalji rad?
SK: Njegov uticaj će se tek osetiti. Mislim i na mladim ali i na starijim fotografima. Njegove principe je možda teško usvojiti odmah na prvu loptu ali mislim da na duže staze on ima strategiju koja radi. Ja sam još pre 2 godine sam krenuo njegovim stopama i ne znajući da ću upoznati i dovesti čoveka u Beograd koji na isti način razmišlja o biznisu a pritom je postao milioner.

MV: Koliko će lično tebi i tvom fotografskom studiju značiti dolazak Gary Fonga?
SK: Meni lično na prvom mestu je značilo da upoznam jednu takvu facu. Vanserijskog biznismena sa jednim veoma light pristupom ali koji donosi profit. Svašta se može naučiti od njega u pristupu poslu i odnosu sa klijentima. Takođe mislim da će njegov dolazak otvoriti vrata budućim projektima. Jedan od njih je prodaja njegovih proizvoda na ovom i tržištu regiona. A takođe pošto njegovo ime nešto znači u ovoj industriji, mislim da će mi vrata za neke buduće sagovornike biti lakše otvorena.

MV: Da li ćeš nastaviti saradnju sa Gary Fongom i da li će se na srpskom tržištu naći njegovi izumi koje je demonstrirao na predavanju jer verujem da su zainteresovali mnoge fotografe?
SK: Da, naravno. Verovatno ću otići i do USA na neki put kod njega u goste. Takođe, nadam se dugogodišnjoj saradnji sa njim u pogledu plasmana njegovih proizvoda na ovom i tržištu regiona.

Ako je sve ovo probudilo vašu radoznalost bar koliko i meni, više informacija o Gariju i njegovom životu i radu možete pronaći na sledećim adresama:

• Srđan Kalinić photo & design studio
• Gari Fong - Wikipedia
• Gary Fong Store
• Oficijelni sajt eventa (galerija fotografija) a uskoro od 25 novembra i video trejler
• Postovi na blogu Gary Fonga povodom posete Beogradu: 30 oktobar i 9. novembar
• Kako koristiti Gary Fong proizvode
• Fotomanijak.com - Gary Fong u Beogradu by Igor Srdanović

Hvala Srđanu i njegovom studiju.

Dok se naš grad ponosi EXIT-om kao najznačajnijom manifestacijom koja je sinonim za Novi Sad koju većina građana ne može ni da priušti, zatvaraju se vrata mnogim talentovanim ljudima a mladima se šalje poruka da je zabava važnija od kulture i znanja, naši roditelji cede svoje ionako prazne novčanike da bi svoju decu upisali u srednju školu.

Draga moja državo, sećam se te 2000. godine kada smo svako veče išli na trg i zajedno sa Balaševićem pevali “Gedo, gluperdo, svu si zemlju proćerd’o, sve si spisk’o, sram te bio, Gedo bekrijo!”. I radovali smo se što dolaze neka lepša vremena (ili je bar tako izgledala budućnost).

Ne treba ni da kažem da je moja najlepša mladost i devojaštvo bilo u to ružno vreme kada sam mogla samo čežnjivim pogledom da gledam u izloge i maštam kako bi mi neka haljinica dobro stojala. O nekim svakodnevnim zadovoljstvima koja su devojkama potrebna i da ne govorim!

Iščupasmo se nekako iz tih vremena, preživeli smo sve ono što neću ni spominjati jer to nije tema ove priče. I sada, mi, deca koja su se tada borila da imaju bolju mladost (ili bar ono što je od nje ostalo jer sam izašla iz kategorije “mladih”), treba našoj deci da obezbedimo da žive lepše i slobodnije, uče škole i pripremaju se za život.

Strašno me ljuti situacija vezana za upise u srednje škole koju pratim jer se moja mlađa sestra upravo upisuje u školu (još uvek ne znamo u koju jer je za celu proceduru izgleda potrebno više vremena nego da se napravi jedan zahtevan web sajt). Naljutila me je vest da obećani rezultati još uvek nisu objavljeni, da je sve pomereno za sredu (dva dana kasnije, dve nedelje nakon prijemnih ispita) a ono što me je pokrenulo da ovo napišem je činjenica da deca, pored svega što ide uz upis, treba da odu na lekarski pregled koji se plaća od 800-3000 dinara u zavisnosti od škole koju će upisati!

Verujem da se roditelji posle svih operacija na novčanicima od kojih se posle mature i završetka škole još verovatno nisu oporavili hvataju za glavu jer ti isti novčanici nikako da dođu k sebi. Naročito kada treba svoju decu da upišu u državne škole na BESPLATNO ŠKOLOVANJE!!! Hej, BESPLATNO!

I šta će onda ta deca naučiti u BESPLATNIM školama koje će mame i tate debelo da plate? Onda privatne gimnazije i škole uopšte ni ne zvuče tako strašno kada sve saberemo i oduzmemo. Predajem u SMART-u već više od 5 godina i mogu s ponosom da kažem da je to škola u kojoj ćete sigurno naučiti da radite posao, za ostalo ne mogu ništa da tvrdim.

Ko će naučiti moju sestru i njene drugare da prave web sajtove? Ko će ih naučiti da prave flash animacije? Kako će naučiti da prave i obrađuju digitalnu fotografiju? Ko će od njih napraviti art direktore, CSS i XHTML kodere? Ko će ih naučiti da budu programeri i da kreiraju baze podataka, održavaju sajt, vode kompaniju za usluge hostinga? Ko će ih naučiti da održavaju lokalnu mrežu?  Ko će ih naučiti kako da promene rezoluciju fotografije u Photoshop-u ili da optimizuju fotografiju? U kojoj će srednjoj školi to naučiti?

Primaju samo jedan razred za fotografe, samo po 30 učenika za smerove koji - ne da su budućnost - nego su već odavno sadašnjost! Dok se u škole uvede ono što mi već uveliko radimo i što nam donosi solidnu platu država čak ni ne spominje, a da ne pričam o tome da neki smerovi ni ne postoje. I sama pomisao na  pocedure za uvođenje nekih novih zanimanja u škole je više nego mučna.

Pa da, postoje fakulteti koji će ih to “naučiti” - zapravo samo one koji budu mogli da priušte da BESPLATNO studiraju. A neće svako dete u kome čuči skriveni talenat i koje će u budućnosti biti poznati animator, web dizajner, koder ili programer čekati četiri godine da završi srednju školu da bi se upisao na neki od fakulteta koji će mu doneti diplomu i to zvanje a možda i znanje. A pored toga, neće svako ni biti u mogućnosti da priušti BESPLATNE studije.

Odavno je web dizajn i izrada web sajtova, aplikacija i uopšte sadržaja za web postala svakodnevica i odavno je to biznis od koga živimo (bar ja samo od toga živim već skoro deset godina). Samo je pitanje kada će naša država u svoje BESPLATNE škole i uvesti nova zanimanja da bi za koju godinu imala kvalitetnu podlogu da stvori još kvalitetniji kadar. Dok se to desi, uveliko će nas pregaziti oni koji su to na vreme prepoznali. Do tada, ostaju nam kursevi, obuke, tutorijali i drugi resursi pomoću kojih ćemo sticati potrebna znanja.

Upravo sam pročitala interesantan članak na Personal Magazinu (Rezultati istraživanja “Internet: Izvor informacija i mesto poslovanja”) u kome se navode rezultati istraživanja koji se odnose na broj poslovnih korisnika Interneta i njihovo online prisustvo. Istraživanje je sprovedeno od 15.04. – 17.04.09 na uzorku od 402 poslovna subjekta. Ono što mi je posebno privuklo pažnju je podatak da:

Polovina poslovnih subjekata poseduje internet stranicu, a njih 18% već prodaje svoje proizvode i usluge putem interneta što prema nekim dosadašnjim istraživanjima predstavlja značajan porast poslovanja u “virtualnom svetu”.

Sa aspekta nekog ko se bavi kreiranjem pomenutih stranica ovo je značajan podatak jer ona druga polovina poslovnih subjekata još uvek nema svoje web stranice ili web sajtove. To znači da je tržište vrlo pogodno za web dizajnere i developere, programere i uopšte firme koje se bave online prisustvom.

Osim za nas koji se bavimo kreiranjem sajtova i online sadržaja u bilo kom obliku postoji potencijal i za kompanije koje se bave Internet marketingom, jer prema ovom istraživanju vreme oglašavanja na Internetu je odavno počelo ali je i dalje mali broj onih koji su prepoznali prednosti online oglašavanja.

Značajan je i broj onih koji se oglašavaju ili se vrlo skoro imaju nameru da se  oglašavaju na internetu, njih čak 45%.

Konkurencija je sve veća a pitanje “šta će meni web sajt” više nije prihvatljivo. Trka je odavno počela a oni koji još uvek nisu napravili svoju web stranicu u ozbiljnom su zaostatku, naročito ako je reč o velikim kompanijama.

Šta će se desiti sa posetiocima vašeg sajta kada kliknu na link koji ne vodi ni na jednu web stranu ili kada sa pretraživača koji je indeksirao vaš sajt odu na stranu koja iz nekog razloga više ne postoji? Ukoliko menjate nazive web strana, selite ih iz jednog direktorijuma u drugi, redizajnirate sajt ili dajete web stranama nove nazive, imate neispravne linkove i slično, posetioci vašeg sajta dobiće grešku 404 (Error 404: File Not Found) - nepostojeći fajl. U najvećem broju slučajeva posetioci će tada pritisnuti “Back” taster svog web čitača i vratiti se na stranu sa koje su došli. Ako su došli sa pretraživača ili nekog drugog sajta, sigurno ste na taj način izgubili jednog posetioca.

Da ne bismo gubili posetioce zbog greške ovog tipa dovoljno je napisati jednu liniju teksta u .htaccess fajlu i pripremiti stranicu koja će obavestiti posetioca da strana ne postoji i usmeriti ga na neki drugi sadržaj u okviru sajta (ovo se odnosi na Apache web servere).

Ukoliko ova opcija nije onemogućena od strane vašeg host provajdera, možete sami podesiti stranicu. Većina web hosting provajdera ima ovakvu stranicu koja će se prikazati kada strana na vašem sajtu ne postoji ali će tada posetilac biti preusmeren na sadržaje sajta vašeg hosting provajdera a ne sadržaje koje nudi vaš sajt.

Kreiranje novog ili modifikovanje postojećeg .htaccess fajla

Fajl “.htaccess” (bez navodnika, sa tačkom ispred naziva htaccess) obično ne postoji na vašem sajtu i možete ga sami kreirati koristeći tekst editor, kao što je na primer Notepad. Dovoljno je da napravite novi fajl koji ćete sačuvati pod nazivom .htaccess. Ukoliko ovaj fajl već postoji, otvorite ga u tekst editoru i unesite sledeći tekst:

ErrorDocument 404 /404errror.html

Umesto naziva iz primera (404error.html) mozete iskoristiti bilo koji naziv. Važno je da stranu koju ste naznačili kao ErrorDocument 404 postavite u glavni direktorijum vašeg sajta (root).

Kreiranje Error 404 File Not Found stranice: Šta staviti na stranicu

Poruka o tome da strana ne postoji nije dovoljna jer ne usmerava korisnika na druge sadržaje na sajtu. Međutim, ako posetiocima ponudite link ka početnoj strani, mapi sajta ili na primer pretraživaču omogućili ste mu da i dalje ostane na vašem sajtu.

Na ovu (404error.html) stranu možete staviti:

• link ka početnoj strani sajta (Home Page)
• mapu sajta (Sitemap) sa linkovima do svih glavnih delova sajta ili do svih stranica
• pretraživač, ukoliko postoji na sajtu
• navigacione linkove koji se nalaze i na svim ostalim stranama sajta
• bilo koji drugi link ka nekom sadržaju na sajtu

Friendly HTTP Error Messages

Kada pravite Error 404 stranicu važno je da bude veća od 512 bajtova jer će u suprotnom Internet Explorer (pre verzije 7) prikazati”friendly error page” umesto stranice koju ste predvideli za prikazivanje. Ovu opciju možete isključiti u opcijama Internet Explorera: Tools > Internet Options, Advanced tab i raskačite opciju “Show friendly HTTP error messages”.

Pogledajte nekoliko primera lepo dizajniranih Error 404 strana prikazanih na Smashing magazinu.

Nedavna informacija o novom kursu web dizajna koju je objavila moja koleginica Milica Sekulić i kurs u školi kompjutera Smart koji sam upravo održala i koji je završen juče, naveli su me da sumiram utiske o tome koliko je vremena potrebno da se nauče osnove web dizajna odnosno osnovni principi izrade web sajta i šta su pozitivne strane ovakvih obuka.

S obzirom na to koliko se u poslednjih nekoliko godina promenio način na koji se web strane kreiraju, menjao se i pristup polaznicima a program kurseva prilagođavao promenama, tehnologijama i trendovima. Imajući u vidu sve pomenuto ono što je prvenstveno vodilja kada je reč o učenju web dizajna na kratkotrajnom kursu je nivo znanja polaznika i njegovo predznanje iz različitih oblasti koje imaju veze sa izradom web strana.

Ko pohađa kurseve web dizajna?

Iz mog višegodišnjeg iskustva u obuci za kreiranje web sajtova pokazalo se da je najveći broj onih ljudi koji imaju minimalno predznanje ili ga čak nemaju uopšte. Manji broj polaznika se pre kursa susreo sa grafičkim programima ili je radio na izradi nekog web sajta. To znači da je oblast web dizajna polazniku koji dolazi na kurs vrlo malo poznata ili potpuno nepoznata.

Zadatak predavača je tada da polaznike uvede u svet izrade web strana i provede ih kroz korake kroz koje se prolazi prilikom izrade sajta (planiranje, dizajn, isecanje, kodiranje, testiranje, održavanje, promocija i drugo).

Šta polaznici očekuju od kursa?

Cilj većine polaznika koji pohađaju kurs je da steknu znanja i veštine koje će im omogućiti da samostalno  prave i održavaju web sajtove.

Šta kurs web dizajna omogućava polazniku?

Na kursu se polaznici upoznaju sa procesom izrade sajta, od njegovog planiranja, preko kreiranja i unosa sadržaja do postavljanja na web i održavanja. Na kraju kursa polaznik je osposobljen da:

• samostalno dizajnira sajt u grafičkom programu (Fireworks ili Photoshop),
• iseče i optimizuje grafiku,
• kreira potrebne web strane (upotrebom samo tekst editora i upotrebom Dreamweavera),
• unese i formatira pripremljene sadržaje na web stranu (grafiku, flash animacije, video fajlove i drugo),
• testira i postavi web sajt na server

Da li su polaznicima ispunjena očekivanja nakon završenog kursa?

Gotovo svi polaznici nakon završenog kursa nastave da se bave izradom sajtova i usavršavaju stečena znanja. U zavisnosti od toga zbog čega je polaznik došao na kurs zavisi i dalji napredak i razvoj. Nakon vežbi i stečenog iskustva tokom kursa polaznici se opredeljuju za nastavak u dva pravca: usavršavaju veštine rada u grafičkim programima (Corel Draw, Flash) ili se opredeljuju za programiranje i rad sa CMS sistemima.

U čemu kurs može da pomogne polazniku?

S obzirom da kreiranje sajta zahteva poznavanje velikog broja veština, prolazeći kroz sve faze izrade sajta polaznik otkriva koje oblasti mu najbolje “leže” i koje su to veštine koje bi bilo dobro da neguje. To znači da će jednom broju polaznika samo dizajniranje sajta u Photoshopu ili nekom drugom grafičkom programu biti zanimljivije i dinamičnije i da će pokazati više afiniteta ka tom aspektu izrade sajta, dok će određeni broj polaznika mnogo bolje raditi sa kodom i da ćebolje rezultate davati u tehničkoj realizaciji sajta (kodiranje, HTML, CSS).

Koji su nedostaci kursa?

Glavni i najveći nedostatak je trajanje kursa, odnosno broj časova. Dvonedeljni kurs ili 40 časova koliko najčešće traju obuke ovog tipa je dovoljan da dotakne sve oblasti koje je kasnije potrebno nadograđivati i usavršavati. Međutim, i pored toga što je vreme obuke relativno kratko polaznik je osposobljen da samostalno kreira sajt, sistematizovao je i usavršio postojeća znanja i spreman je da daljim radom napreduje u dobrom pravcu jer je upoznat sa svim aspektima neophodnim za razvoj web sajta, od početka do kraja. Najbolje rezultate daju oni polaznici koji su imaju bilo kakvo iskustvo u kreiranju web strana.

Savet za kraj

Završena obuka je tek početak! Veoma mi je drago kada od svojih polaznika nakon kursa dobijem adrese sajtova koje su sami osmislili i realizovali. Vrlo često se nakon završene obuke saradnja nastavlja - nikako se ne prekida!

Svi oni koji smatraju da će kvalitetnije i brže samostalno naučiti da prave sajtove koristeći tutorijale, primere i ostale resurse dostupne na Internetu imaće svakako duži put, moraće da uče na sopstvenim greškama, teže će dolaziti do odgovora. Kurs podrazumeva da će predavač odgovoriti na sva pitanja i nedoumice, rešiti konkretne probleme i preneti svoje iskustvo ukazujući odmah na prepreke koje ih čekaju i dati konkretna rešenja.

Šta se dogodi kada dizajn shvatate olako i kada mu ne posvetite dovoljno pažnje?
Članak koji sam pročitala pre dva dana je primer negativnog efekta koji može da ima olako shvatanje dizajna. Da li je u pitanju nedostatak sredstava da se angažuje dizajner koji će za potrebe jednog brenda osmisliti jedinstvene likove ili neka druga prepoznatljiva dizajnerska rešenja, ili je u pitanju samo nepažnja onoga ko se bavio dizajnom i koji je bez griže savesti iskoristio tuđ rad i ideju, ili je u pitanju nešto treće?

Činjenica je da u bilo kojoj oblasti gde ulažemo svoju kreativnost koristimo različite resurse kako bismo došli do ideja i pronašli inspiraciju. Ali neoprostivo je da se tuđ rad iskoristi uz prepoznatljiv brend i štampa na ambalaži nekog proizvoda koji mora da ima originalan dizajn.

“Milić tvrdi da likovi sa pelena nisu identični, već su prerađeni i samo podsećaju na likove iz filma, pa samim tim nisu obavestili tvorce ovog crtaća i nisu tražili dozvolu za korišćenje ovih likova na pelenama. Ključna razlika, prema Milićevim rečima, jesu te što na pelenama lik roze boje ima cvetić na glavi, a u crtaću mašnu, a zec na pelenama nema kosu između ušiju, a u seriji ima, dok je sve ostalo identično.”

Cvetić ili mašna, potpuno je nebitno. Bitan je koncept koji je korišćen uz brend. Da li je narušen kredibilitet proizvođača trenutno nije pitanje koje me interesuje ali je svakako tema o kojoj treba razmisliti. Iz mog (skoro desetogodišnjeg) iskustva znam da klijentu cena angažovanja dizajnera na nekom projektu vrlo često zvuči nerealna. Takođe nije redak slučaj da je rad dizajnera podcenjen jer veliki broj klijenata smatra da dizajn nije ništa više osim poznavanja Photoshopa i sličnih alata za crtanje.

Kada uporedim ovaj slučaj sa onim sa čime sam se susretala u poslu potpuno mi je poznata konstatacija koju su odgovorni izneli u vezi sa ovim slučajem:

“- To je bila greška. Pošto smo tražili likove koje bismo stavili na naš proizvod, poslata su nam ta tri crtana lika. Pretpostavljam da je moj prijatelj, lekar, koji nam je poslao ove likove, to našao preko pretraživača “Gugl”.”

Oni koji se ne razumeju u proces izrade i dizajna web strana, logoa, plakata ili bilo čega drugog vezanog za vizuelni identitet treba da prepuste taj zadatak onima čiji je to posao. Sasvim je jednostavno. Ali, i oni koji se bave dizajnom treba da znaju koliko teške posledice može da ima upotreba tuđe intelektualne svojine i koliko je neprikladno i loše koristiti tuđe ideje.

U nedostatku inspiracije sigurno većina nas poseže za pretraživačima, pregleda tuđe radove u potrazi za idejama. Međutim, nedostatak inspiracije nije opravdanje da se grafika preuzme sa Googl-a. Ako nedostaje inspiracije, uvek postoji alternativno rešenje, na primer da se koriste servisi koji prodaju fotografije, ikonice, crteže pa čak i video i flash fajlove i gotove web sajtove.

Danas kupovina fotografije nije ništa neobično i nepristupačno. A u nedostatku sredstava uvek postoje servisi koji nude besplatne materijale koje možete koristiti u svojim radovima.

Ako svako radi svoj posao savesno i odgovorno rezultati neće izostati pa čak i kada vreme to ne dozvoljava, kada nedostaje inspiracije ili kada nema dovoljno sredstava.