Još krajem 2008. godine sam dobila ponudu da radim templejte za Vivvo CMS. Do tada sam se uglavnom bavila dizajnom a kodiranje je bilo na drugom mestu, ipak, s oduševljenjem sam prihvatila ponudu. Prolazilo je vreme i moji pokušaji da dam neki zadovoljavajući rezultat su bili prilično neuspešni, ne zato jer nisam dorasla poslu već zato što sam istovremeno radila i druge prethodno dogovorene projekte. Uvek je bilo posla, jedan za drugim, ili dva ili tri istovremeno. Sve do letos. Rekoh, dosta, ne može tako, radiš ili ovo ili ono, ne može obe stvari u isto vreme. Valjda me je do tada bio strah da odbijam poslove da ne bih bila na gubitku, šta znam.

Multitasking je loša navika - nije da su mi trebale sve ove godine da to shvatim, već je sve išlo svojim tokom. Letos sam napravila pauzu i skoro dva meseca nisam radila i nisam prihvatala nove poslove. Ustvari radila sam na sebi - učila sam, isprobavala, testirala i unapređivala znanje da bih kada počnem bila potpuno spremna i posvećena onome što sam izabrala kao primarni i prioritetni posao. Počela sam u oktobru i do sada imam dva templejta u galeriji (od kojih je najnoviji “featured”) i još nekoliko urađnih po porudžbini. Predivan posao u svakom smislu!

Pored toga, okušala sam se u još nečemu. Iako odavno znam da internet pruža ogromne mogućnosti za rad, tek sam nedavno isprobala i stock servise za prodaju grafike i fotografija. Da moj muž već duže vreme ne prodaje svoje radove na stock sajtovima i ne razmenjuje iskustva sa našim vrlo uspešnim stokerima verovatno bih i dan danas bila nepoverljiva prema ovom vidu zarade. Cifre se iz meseca u mesec polako povećavaju i to je odavno prestao da bude samo hobi. Nepoverenje s moje strane je definitivno nestalo pre samo nekoliko dana.

Na GraphicRiver sam se prijavila 30. decembra prošle godine, probrala neke svoje zaturene radove i napravila neke nove u Photoshopu i postavila ih na ovaj servis. Desetak dana kasnije pojavilo se prvih zarađenih 25 centi na mom nalogu. Onda još toliko, pa još par puta posle toga.

Na Shutterstock sam postavila prve radove 22. januara nakon čega su ih i odobrili, što je bilo moja ulaznica na jedan od najpoznatijih stock sajtova. Pravo iznenađenje je bilo kada sam posle samo dva dana u statistici ugledala pet prodatih radova! Onda sam se bacila na posao, više onako usput, ali sa namerom da popunjavam galeriju. Za sada imam 18 radova i 14 prodaja, a biće ih mnogo više.

Juče sam imala i prvu prodaju na servisu Dreamstime, a prvi rad je na ovom sajtu bio odobren samo dan kasnije nakon Shutterstock-a.

Da budem iskrena, ne očekujem ništa spektakularno, ali sam rešila da ovo za sada bude hobi, usputni posao kome ću se posvetiti. Ako nemate posao, a imate ideje i znate da radite u Photoshopu ili dobro baratate foto aparatom, šta čekate?

Istina je da sam ranije pisala redovnije pa vremenom sve ređe, i dalje napišem po neki tekst. Ne dinamikom kojom bih htela, ali bar po neki. Nemam neke velike planove za budućnost u blogovanju ali svakako mi nije namera da prestanem, jer materijala i ideja ima na pretek.

Onda sam pisala i pisala… Ali sam više vremena provodila čitajući druge blogove nego pišući svoj. I isplatilo se. Otkrila sam nove ljude, nove teme, sjajne blogere i zanimljive blogove. Svako jutro sednem za laptop i dok srčem kafu za razbuđivanje za pola sata pročitam šta moji omiljeni blogeri pišu. I tako započinjem dan.

Onda jedno pre podne krajem decembra prošle godine dobijem poziv od gospodina Marka Stjepanovića, glavog i odgovornog urednika internet izdanja kompanije Ringier Srbija, koji me pita da li sam raspoložena da pišem za Blic blog koji je u pripremi. Nakon razgovora o tome šta se od mene očekuje, s oduševljenjem sam pristala. Moram priznati da sam bila iznenađena i da mi i dalje iznad glave stoji pitanje “zašto ja?”. Kada je pokrenut novi Blicov blog, poslala sam prvi tekst “Kada se iz princeze pretvorimo u Pepeljugu“.

U samo par dana tekst je pokrenuo lavinu komentara i stvorila se prava diskusija o muško-ženskim odnosima iako je tema bila sasvim drugačija. Ne mogu vam opisati koliko sam se lepo osećala kada su čitateljke u komentarima pisale da im je tekst ulepšao dan, da će uraditi nešto lepo za sebe i koliko je diskusija daleko otišla. Drago mi je. Do trenutka kada pišem ovaj post, bilo je 117 komentara na tekst. WOW!

Vrlo brzo nakon objavljivanja, tekst se našao na drugom mestu najkomentarisanijih tekstova i među pet najčitanijih. Da li je to dokaz da ne damo na sebe i da smo počeli da pridajemo važnost onome kako se nosimo i osećamo ili za nešto drugo, ne znam. Samo znam da sam dotakla temu koja je pokrenula čitatelje na razmišljanje. Ako su nakon tog razmišljanja izvukli neke zaključke o sebi i svojim zadovoljstvima, za mene nema veće nagrade.

Sećam se jedne rečenice sa časa filozofije u srednjoj školi: “Čovek je srećan kada spozna samoga sebe”. Ne sećam se koji filozof je zaslužan za ove reči, ali su mi se urezale u sećanje. Ako je ovaj tekst nekome omogućio da bude korak bliže spoznaji samoga sebe, to je prava stvar - ostvaren cilj!

Pre tri dana dobila sam poziv od novinarke Blic žene, Mariote Vlaisavljević, koja me je zamolila da odgovorim na nekoliko pitanja. Odgovore na pitanja, kao i njenu reakciju na moj prvi post možete pročitati na portalu Blic žena. Hvala vam svima za ovoliku pažnju!

Ispričala sam svoju priču, to ću raditi i dalje. Ponovo doživljavam neke lepe trenutke koje mi blogovanje donosi. I još uvek me drži blog groznica. Svakako bolje nego svinjski grip.

Sledi 20 web adresa freelancera i studija za web dizajn koji prave izvanredne, moderne, kvalitetne i atraktivne web sajtove. Sigurna sam da ih ima mnogo više i verujem da vreme kada će portfoliji naših kreativnih ljudi biti još bogatiji tek dolazi. Do tada, pogledajte njihove radove i pronađite inspiraciju. Mnogi od ovde predstavljenih su manje ili više poznati u krugu web dizajnera kod nas a ako do sada niste videli njihove radove, svakako to učinite. Kvalitet i kvantitet onoga što su kreirali, kao i klijenti za koje su sajtovi rađeni  impresivan je i vredi pogledati.

Saturized

Webdesignbeach

Ehotim

Greenfish

Haragei

Heavyform

Krojač

Mindnever

Superawesome

Alezzo

Halo creative agency

Spundo

Aivel Design

mbDesign

Marija Zarić

Stefan Petrović

Nikola Mirčić

Milica Sekulić

Nevena Stojanović, Notvena

Jovan Stojanović

Zahvaljujući Srđanu Kaliniću i njegovom timu domaća publika imala je prilike da u petak, 30. oktobra 2009. godine u Beogradu prisustvuje predavanju poznatog fotografa Gari Fonga (Gary Fong). Gari Fong se odazvao pozivu i omogućio nam da poslušamo njegovu jedinstvenu i zanimljivu priču o tome kako je postao uspešan, predstavljajući publici način na koji je razvijao svoju poslovnu strategiju.

Foto: Slobodan Vasić

Ono što je mene posebno oduševilo je odnos koji Gari Fong ima prema poslu kojim se bavi. Verujem da bi primenjujući principe kojih se držao tokom svog rada bio uspešan i u nekoj drugoj profesiji. Otkrivajući nam korake koje je tokom godina svog rada preduzimao kako bi bolje i kvalitetnije obavljao posao, predstavio nam je strategiju koja mu je omogućila da ostvari ciljeve. Njegovu strategiju bih opisala kao brigu prema ljudima, sadašnjim i potencijalnim klijentima i osećaj za detalje. Naizgled vrlo jednostavan pristup koji ipak zahteva veliko angažovanje i doslednost.

Foto: Slobodan Vasić - Srđan Kalinić sa Garijevim proizvodom “Lightsphere” i Gary Fong

Zanimljiv detalj koji mi je posebno privukao pažnju je način na koji je Gari došao u Beograd. Nakon skoro godinu dana druženja Srđana i Garija preko Facebooka, Gari se odazvao pozivu da poseti Beograd i pristao da održi predavanje pred domaćom publikom (opširnije o tome u intervjuu Srđana Kalinića na kraju ovog teksta).

Ne propuštajte druge mogućnosti u životu zbog strogo definisanih ciljeva

Opisijući nam svoje poslovne početke kada je fotografisao venčanja za $150, Gari je objasnio da je već tada počeo da razmišlja na koji način bi mogao da ostvari planirane ciljeve. Postavio je cilj da u prvoj godini zakaže 100 venčanja i zaradi $100.000. Uspeo je da fotografiše 49 venčanja i zaradi $64.190. Nakon ovakvog iskustva Gari Fong poručuje:

Ako se usmerite samo ka jednom cilju i uradite sve da ga dostignete, to možda i nije najbolje rešenje - propuštate ostale mogućnosti u životu.

Ima mnogo psihologije u fotografiji, to nije samo puko fotografisanje

Na početku karijere uzor mu je bio u tada čuveni fotograf Rocky Gunn. Pre nego što je počeo da se bavi fotografisanjem venčanja Gari je bio muzičar i nije znao ništa o fotografiji. Na početku je radio zajedno sa Rokijem pored koga je stekao bogato iskustvo i otkrivao ono na čemu se temeljila njegova strategija. Pažljivo proučavajući Rokijev rad i pristup fotografisanju, Gari zaključuje da “ima mnogo psihologije u fotografiji i da to nije samo puko fotografisanje”.

Rocky mu je rekao da kada postane uspešan treba da bude zahvalan ljudima koji su mu pomogli da to i postane. Njegova želja i spremnost da podeli saznanja koja su mu pomogla na putu ka uspehu je jedan od razloga zbog koga nesebično deli svoje iskustvo sa drugima.

Obraćati pažnju na detalje i fotografijom preneti emocije

Zahvaljujući predanosti i stečenom iskustvu u dotadašnjem radu, počeo je da obraća više pažnje na to da fotografijom prenese trenutak koji su mladenci propustili i da fotografijama prenese emocije. Bazirao se na to kako će fotografije biti prezentovane mladencima a ne na samo snimanje fotografije. Vodio je računa o tome da mladenci (kojima je prodavao fotografije) dobiju sekvencijalno raspoređene trenutke na kojima se vide detalji i emocije koje u toj situaciji oni ne mogu da zapamte. To je dovelo do toga da klijenti ostaju zadivljeni onim što dobiju i da šire vest o tome koliko su zadovoljni.

Vest o kvalitetu koji je pružao se širila i zadovoljni klijenti su dovodili nove. Kao finalni proizvod je mladencima obezbeđivao i knjigu koju je dizajirao od snimljenih fotografija što je ostavljalo snažan utisak. Za njega su govorili da je fotograf koji ne zaboravlja trenutke zbog čega su ga zadovoljni klijenti preporučivali drugima.

Na taj način je kreirao sopstveno tržište, sve poslove je dobijao po preporuci, nije se fokusirao na novac, hteo je da svaki par bar još jednom zahteva njegove usluge jer bi posle toga u većini slučajeva taj par obezbedio sledeći posao. Brinuo je o ljudima i detaljima i pravio je mrežu klijenata. Vodio se time da će jedan zadovoljan prijatelj dovesti još dva nova klijenta. Ova strategija se pokazala kao uspešna.

Društvene mreže u službi marketinga

Jedna od ideja koju je Gari spomenuo za dobijanje novih klijenata su društvene mreže koje doprinose da se preporuke zadovoljnih klijenata brzo šire. Kada bi albumi sa fotografijama bili postavljeni na internet, zadovoljni klijenti bi koristili na primer twitter da se prijateljima pohvale da je album sa njihovog venčanja na web sajtu, desetine ljudi bi videlo tu informaciju i fotografije i upamtilo fotografa koji je za to zaslužan.

Real moments are photojournalistic

Pričajući svoju životnu priču i prikazujući konkretne primere iz svoje bogate karijere, Gari Fong je fotografima dao veliki broj saveta. Između ostalih koje sam već spomenula, prenosim još par onih koji su na mene ostavili jednako snažan utisak jer su veoma jednostavni i pre svega primenljivi.

• Pokažite klijentima SVE fotografije a ne samo one najbolje sa stotinu venčanja.
• Koristite što manje dorade i Photoshopa na fotografijama.
• Isplanirajte svoje aktivnosti po danima i to ispoštujte.
• Ako nemate očekivanja, nećete biti ni razočarani - nema načina da budete nesrećni.

Having high expectations leads to stress,stress drives away sucess like body oddor - Gary Fong

Na kraju prezentacije Gary Fong je predstavio svoje proizvode i izume i pokazao njihovu primenu na modelu. Sjajno je kada tako uspešan biznismen kakav je Gari Fong pokaže spremnost da i pored svog ogromnog uspeha popriča sa vama, iskreno govori o njegovim iskustvima i nesebično deli savete.

Bilo je zadovoljsvo slušati srdačnog, vedrog i usešnog fotografa i inovatora, Gari Fonga.

Foto: Slobodan Vasić

Srđan Kalinić koji je zaslužan za organizaciju ovog događaja odgovorio je na nekoliko mojih pitanja koja će, sigurna sam, dati odgovore i na neka vaša.

Intervju: Srdjan Kalinić

MV: Kako si upoznao Gary Fonga i koliko je bio spreman da se posveti online prijateljstvu sa tobom?
SK: Gary Fonga sam upoznao preko Facebook chata. Kada sam kupio njegov proizvod Whaletail Made in USA registrovao sam se na njegovom websajtu. Tako sam ušao u njegovou mailing listu i u trenutku kada se on prijavio na Facebook dobio sam friend request. Pošto je Gary Fong čovek sa 5,000 frendova na FB mislio sam da nema šanse da ćemo pričati ali se ispostavilo da mu je zanimljivo što neko u Srbiji, za njega do tada nepoznatoj, zna za njega i veruje u njegove proizvode koji pritom zaista odlično rade.

MV: Koliko dugo je trajala prepiska izmedju tebe i Gary Fonga pre nego što si ga pozvao da dođe u Beograd?
SK: Prepiska između Garija i mene trajala je nepunih godinu dana. Uglavnom smo sporadično kada je bio on onlajn pričali o njegovim proizvodima. Potom se duže vreme nismo dopisivali i onda se u oktobru ponovo nastavila komunikacija. Tada sam ga pozvao da ako već dolazi u Evropu svrati i u Beograd i da napravimo event. On je konačno prelomio 14 oktobra i rekao da bi mogao biti u Beogradu 30 oktobra. Tada sam i počeo sa brzim pripremama, marketingom i ostalim aktivnostima. Što je rezultovalo time da 15 dana kasnije održi odlično predavanje pred više od 170 posetilaca.

MV: Možes li ukratko opisati njegovu reakciju kada si ga pozvao da dođe u beograd i tvoju kada je prihvatio poziv?
SK: On je na početku bio malo začuđen ali pošto je osoba koja brzo i lako donosi dobre odluke u životu procenio je da bi ipak trebao doći. Srbija je jedno novo iskustvo za njega. Iako je na početku mislio da smo mi u Rusiji. Nije mogao verovati da smo na 1.5 h od Pariza u kome je bio u trenutku mog poziva u oktobru.

MV: Da li će i na koji način dolazak Gary Fonga u Srbiju uticati na mlade fotografe da podignu kvalitet svojih usluga na viši nivo nakon što im je pokazao strategiju i dao veoma korisne savete za dalji rad?
SK: Njegov uticaj će se tek osetiti. Mislim i na mladim ali i na starijim fotografima. Njegove principe je možda teško usvojiti odmah na prvu loptu ali mislim da na duže staze on ima strategiju koja radi. Ja sam još pre 2 godine sam krenuo njegovim stopama i ne znajući da ću upoznati i dovesti čoveka u Beograd koji na isti način razmišlja o biznisu a pritom je postao milioner.

MV: Koliko će lično tebi i tvom fotografskom studiju značiti dolazak Gary Fonga?
SK: Meni lično na prvom mestu je značilo da upoznam jednu takvu facu. Vanserijskog biznismena sa jednim veoma light pristupom ali koji donosi profit. Svašta se može naučiti od njega u pristupu poslu i odnosu sa klijentima. Takođe mislim da će njegov dolazak otvoriti vrata budućim projektima. Jedan od njih je prodaja njegovih proizvoda na ovom i tržištu regiona. A takođe pošto njegovo ime nešto znači u ovoj industriji, mislim da će mi vrata za neke buduće sagovornike biti lakše otvorena.

MV: Da li ćeš nastaviti saradnju sa Gary Fongom i da li će se na srpskom tržištu naći njegovi izumi koje je demonstrirao na predavanju jer verujem da su zainteresovali mnoge fotografe?
SK: Da, naravno. Verovatno ću otići i do USA na neki put kod njega u goste. Takođe, nadam se dugogodišnjoj saradnji sa njim u pogledu plasmana njegovih proizvoda na ovom i tržištu regiona.

Ako je sve ovo probudilo vašu radoznalost bar koliko i meni, više informacija o Gariju i njegovom životu i radu možete pronaći na sledećim adresama:

• Srđan Kalinić photo & design studio
• Gari Fong - Wikipedia
• Gary Fong Store
• Oficijelni sajt eventa (galerija fotografija) a uskoro od 25 novembra i video trejler
• Postovi na blogu Gary Fonga povodom posete Beogradu: 30 oktobar i 9. novembar
• Kako koristiti Gary Fong proizvode
• Fotomanijak.com - Gary Fong u Beogradu by Igor Srdanović

Hvala Srđanu i njegovom studiju.

Nisam nikakav medicinski stručnjak da vam pričam o tome šta je dobro a šta ne, ali sam nažalost iskusila na sopstvenoj koži loše strane sedenja za kompjuterom. Već deset godina je moj posao vezan isključivo za kompjutere, gledanje u ekran, kuckanje po tastaturi i dugo sedenje; sigurna sam i većini mojih kolega. Već više od 3 godine imam problem sa ukočenim vratom i ramenima. Prošle godine je kulminiralo toliko da mi se ruka oduzimala, vrat ukočio i sve to praćeno nepodnošljivim bolom. I najjednostavnije aktivnosti su bile teške ili gotovo nemoguće: podizanje ruke da se očešljam, obučem, operem sudove a da ne govorim o podizanju sopstvenog deteta ili ustajanju iz kreveta koje je bilo nemoguća misija.

Prošle godine sam konačno otišla kod lekara pa na RTG snimanje - početak spondiloze. OMG! Nije mi bilo ni trideset a već mi je lekarka rekla da su velike šanse da imam ozbiljnih problema kasnije u životu. Lekovi za bolove ne pomažu, nikakvi gelovi i ništa slično. Dobila sam inekcije, rock’n'roll! Više bole inekcije nego vrat, peče, užas.

Sve me je to prodrmalo i navelo da se vladam malo drugačije i da se pažljivije odnosim prema sopstvenom telu jer ne nameravam da menjam posao. To je značilo da sa tim mora da se živi i da se deluje preventivno da se ne bi desilo ponovo. Međutim, splet okolnosti koje su mi se desile u protekle tri nedelje me je doveo opet do istog stanja iako sam redovno radila vežbe. Doduše, ovog puta je bilo mnogo gore - glava neće da stoji na ramenima, neće ni levo ni desno. Inekcije sam ovog puta izbegla, mažem neku konjsku mast (stvarno se tako zove ) i dobila sam opet neki lek da zveknem - kao da popusti. I dalje sam uporna s vežbama, malo umerenije dok ne prođe upala.

Drage moje kolege koji provodite sate u istom položaju dok sedite za računarom, programirate, dizajnirate, kuckate po tastaturi:

• da li vam je stolica na kojoj sedite udobna?
• da li vam kičma stoji pravo dok sedite?
• da li trepćete dok gledate u monitor? Kada duže gledamo u monitor zaboravimo da trepćemo, suše se oči, zaboli nas glava (ovo su moja iskustva i saznanja, ništa stručno, ali sve rečeno od strane stručnjaka).
• Da li vam je tastatura u visini ruku u kojoj vam je zgodno da bez zamora kucate po njoj osam i više sati?
• Da li pravite češće pauze?

Razmišljala sam da li uopšte o ovome da pišem jer nije tema bloga niti sam, opet ponavljam, stručna da dajem bilo kakve savete. Ali, pošto se na greškama uči, najbolje na tuđim, možda nekom ovo i bude od koristi.

Odvojte 10 minuta dnevno da radite lagane vežbe - bar ono najmanje što možete učiniti za sebe: glavu polako pomerajte levo - desno i napred - nazad, pravite kružne pokrete ramenima i rukama. Posle svakog istezanja duplo duže odmarajte (na primer, podizanje ramena u trajanju od 6 sekundi, posle toga odmarate 12 sekundai pa opet ponovo). I to nekoliko puta dnevno. Nije opravdanje da nema vremena, to možete raditi i kada se umivate, svaki put kada ustanete sa stolice, kada pravite pauzu, pre spavanja i slično. Kada upala prođe, a u mom slučaju to traje i po mesec i više dana, vraćam se redovnim vežbama, imam udobnu stolicu na kojoj sedim i sto. Leđa su manje - više prava.

Želim vam da što više radite ali kvalitetno i ne zaboravite na svoje zdravlje, jer ako ga izgubimo, niko nam ga neće vratiti.

Na tu temu dobar tekst na sajtu Pregled: Spondiloza - Ukočenost leči pokret. Prenosim deo teksta sa ove strane:

“Lumbalni bol doživi takođe oko 80 posto ljudi tokom života. Uzrok je najčešće - nepoznat. Posle zalečenja može ponovo da se pojavi u roku od više nedelja, do nekoliko decenija. Lumbago traje od nekoliko dana, do nekoliko nedelja, a kod 9 od 10 pacijenata bol prestaje u roku od 6 nedelja.
….
Spondilozi su najpodložniji daktilografi, šalterski i kancelarijski radnici i druge slične profesije, zbog dugotrajnog sedećeg položaja, kao i oni koji obavljaju teške fizičke poslove. Intezivni treninzi takođe povećavaju rizik od degenerativnih oboljenja, kao i izloženost tela vibracijama.”

Kao neko ko već dugi niz godina smišlja i kreira web sajtove ne mogu da se otgrnem utisku da me je, htela - ne htela - obuzelo neko novo osećanje da se “bavim” PR-om. Ali ne u smislu da vodim kampanju, izigravam menadžera i slično, već da slušajući ljude iz PR struke filtriram podatke koji mogu poboljšati posao kojim se bavim.

Ovde prvenstveno mislim na to šta ja mogu bolje i kvalitetnije da uradim da bi PRovci nakon lansiranja sajta mogli da ga koriste kao sredstvo na kome se plasira sadržaj i koji će dalje ONI na najbolji mogući način prikazati u javnosti i između ostalog koristiti. Ono što web dizajner napravi (odavno) nije samo lep i privlačan sajt već može da bude vrlo moćna mašinerija koja zahteva izuzetno dobro poznavanje načina realizacije samog sajta, nove trendove ali i način na koji će se taj sajt koristiti.

Do pre par godina moj posao se završavao puštanjem sajta uživo i postavljanjem na server. Sada mi je nezamislivo da se sajt lansira i da sve ostane na tome da je kompanija ili neki drugi klijent dobio svoj web sajt i da je tada posao završen. To je tek jedan korak za ulazak u online zajednicu.

Današnja diskusija koja se razvila na Twitteru u kojoj su sa jedne strane učestvovali prisutni PRovci, blogeri i drugi učesnici i slušaoci, i tviteraši sa druge strane, donela mi je užasno mnogo iskustva i novih saznanja. Pratila sam reakcije samih učesnika koji su u realnom vremenu prenosili dešavanja i najupečatljivije komentare i utiske sa predavanja.

Neko je “tvitnuo” da je neko rekao (izvinjavam se, ne pamtim ko, a ne mogu ni da pronađem) da su osobe koje više od 4 sata provode pred računarom usamljene i asocijalne! To sam i ja mislila do prošle godine dok nisam i sama postala aktivni učesnik u online zajednici.

Moji utisci, usudiću se da kažem, pasivnog učesnika, su vrlo pozitivni i sve što se danas dešavalo povodom ovog događaja je fantastično! Svaka čast ekipi na prenosu, trudu i ažurnosti.

Možete pročitati i utiske prisutnih blogera, PRovaca i tviteraša:

• Dragana Đermanović
• Blogovski: 1. dan i 2. dan
• Fotografije Miloja Sekulića i Blogowskog

Prenos preko Twittera se može pratiti pomoću hashtaga #PRSrbija

Dok se naš grad ponosi EXIT-om kao najznačajnijom manifestacijom koja je sinonim za Novi Sad koju većina građana ne može ni da priušti, zatvaraju se vrata mnogim talentovanim ljudima a mladima se šalje poruka da je zabava važnija od kulture i znanja, naši roditelji cede svoje ionako prazne novčanike da bi svoju decu upisali u srednju školu.

Draga moja državo, sećam se te 2000. godine kada smo svako veče išli na trg i zajedno sa Balaševićem pevali “Gedo, gluperdo, svu si zemlju proćerd’o, sve si spisk’o, sram te bio, Gedo bekrijo!”. I radovali smo se što dolaze neka lepša vremena (ili je bar tako izgledala budućnost).

Ne treba ni da kažem da je moja najlepša mladost i devojaštvo bilo u to ružno vreme kada sam mogla samo čežnjivim pogledom da gledam u izloge i maštam kako bi mi neka haljinica dobro stojala. O nekim svakodnevnim zadovoljstvima koja su devojkama potrebna i da ne govorim!

Iščupasmo se nekako iz tih vremena, preživeli smo sve ono što neću ni spominjati jer to nije tema ove priče. I sada, mi, deca koja su se tada borila da imaju bolju mladost (ili bar ono što je od nje ostalo jer sam izašla iz kategorije “mladih”), treba našoj deci da obezbedimo da žive lepše i slobodnije, uče škole i pripremaju se za život.

Strašno me ljuti situacija vezana za upise u srednje škole koju pratim jer se moja mlađa sestra upravo upisuje u školu (još uvek ne znamo u koju jer je za celu proceduru izgleda potrebno više vremena nego da se napravi jedan zahtevan web sajt). Naljutila me je vest da obećani rezultati još uvek nisu objavljeni, da je sve pomereno za sredu (dva dana kasnije, dve nedelje nakon prijemnih ispita) a ono što me je pokrenulo da ovo napišem je činjenica da deca, pored svega što ide uz upis, treba da odu na lekarski pregled koji se plaća od 800-3000 dinara u zavisnosti od škole koju će upisati!

Verujem da se roditelji posle svih operacija na novčanicima od kojih se posle mature i završetka škole još verovatno nisu oporavili hvataju za glavu jer ti isti novčanici nikako da dođu k sebi. Naročito kada treba svoju decu da upišu u državne škole na BESPLATNO ŠKOLOVANJE!!! Hej, BESPLATNO!

I šta će onda ta deca naučiti u BESPLATNIM školama koje će mame i tate debelo da plate? Onda privatne gimnazije i škole uopšte ni ne zvuče tako strašno kada sve saberemo i oduzmemo. Predajem u SMART-u već više od 5 godina i mogu s ponosom da kažem da je to škola u kojoj ćete sigurno naučiti da radite posao, za ostalo ne mogu ništa da tvrdim.

Ko će naučiti moju sestru i njene drugare da prave web sajtove? Ko će ih naučiti da prave flash animacije? Kako će naučiti da prave i obrađuju digitalnu fotografiju? Ko će od njih napraviti art direktore, CSS i XHTML kodere? Ko će ih naučiti da budu programeri i da kreiraju baze podataka, održavaju sajt, vode kompaniju za usluge hostinga? Ko će ih naučiti da održavaju lokalnu mrežu?  Ko će ih naučiti kako da promene rezoluciju fotografije u Photoshop-u ili da optimizuju fotografiju? U kojoj će srednjoj školi to naučiti?

Primaju samo jedan razred za fotografe, samo po 30 učenika za smerove koji - ne da su budućnost - nego su već odavno sadašnjost! Dok se u škole uvede ono što mi već uveliko radimo i što nam donosi solidnu platu država čak ni ne spominje, a da ne pričam o tome da neki smerovi ni ne postoje. I sama pomisao na  pocedure za uvođenje nekih novih zanimanja u škole je više nego mučna.

Pa da, postoje fakulteti koji će ih to “naučiti” - zapravo samo one koji budu mogli da priušte da BESPLATNO studiraju. A neće svako dete u kome čuči skriveni talenat i koje će u budućnosti biti poznati animator, web dizajner, koder ili programer čekati četiri godine da završi srednju školu da bi se upisao na neki od fakulteta koji će mu doneti diplomu i to zvanje a možda i znanje. A pored toga, neće svako ni biti u mogućnosti da priušti BESPLATNE studije.

Odavno je web dizajn i izrada web sajtova, aplikacija i uopšte sadržaja za web postala svakodnevica i odavno je to biznis od koga živimo (bar ja samo od toga živim već skoro deset godina). Samo je pitanje kada će naša država u svoje BESPLATNE škole i uvesti nova zanimanja da bi za koju godinu imala kvalitetnu podlogu da stvori još kvalitetniji kadar. Dok se to desi, uveliko će nas pregaziti oni koji su to na vreme prepoznali. Do tada, ostaju nam kursevi, obuke, tutorijali i drugi resursi pomoću kojih ćemo sticati potrebna znanja.

]]> http://www.webstrana.com/blog/2009/07/06/kada-ce-se-web-dizajn-uciti-u-nasim-besplatnim-skolama/feed/ http://www.webstrana.com/blog/2009/06/23/problem-sa-flash-animacijom-koja-prekriva-padajuci-dropdown-meni/ http://www.webstrana.com/blog/2009/06/23/problem-sa-flash-animacijom-koja-prekriva-padajuci-dropdown-meni/#comments Tue, 23 Jun 2009 11:37:09 +0000 CyberCat http://www.webstrana.com/blog/?p=66 Čest problem sa upotrebom padajućeg navigacionog menija (dropdown menu) koji ste postavili iznad animacije napravljene u SWF formatu je da se meni ne vidi jer ga animacija preklopi, odnosno flash se prikazuje preko vaših linkova.

Rešenje je da kada postavite flash animaciju na web stranu dodate sledeću liniju koda:

Osim toga potrebno je i da tagu <embed> dodate atribut:

Vaš kod bi izgledao ovako:

Napomena: WMODE parametar je podržan samo u nekim kombinacijama web čitača i Flash plejera. Ako WMODE nije podržan u web čitaču u kome korisnik pregleda web stranicu, Flash će se i dalje prikazivati iznad padajućeg menija.

Za više informacija o problemu sa prikazivanjem Flash animaciја preko DHTML lejera pogledajte Flash content displays on top of all DHTML layers.

Čak i kada zaista nemate šta da kažete svojim posetiocima osim da je vaš sajt u fazi izrade, da ga redizajnirate ili da je trenutno “Under construction” - razmislite kako će crno-žute štrafte, animirani čikica sa bušilicom koji skakuće po ekranu uticati na vašeg posetioca koji će se najverovatnije naježiti i pobeći glavom bez obzira sa vaše stranice.

Umesto da vreme utrošite u pronalaženju odgovarajućeg crteža ili još bolje animiranog čikice ili kamiona sa trepćućim natpisom “Under construction”, posvetite malo više vremena ovoj stranici i uredite je tako da potencijalnim posetiocima pruži makar minimum informacija.

To mogu biti neki osnovni podaci o vama ili vašoj firmi, kao što su: adresa, telefoni, email adresa, radno vreme, vaš trenutni projekat na kome radite, oblast kojom se bavite ili recimo samo informacija o tome kada se očekuje lansiranje vašeg sajta (ali to onda i ispoštujte).

Ne želite da vaši posetioci pomisle da se nalaze na gradilištu! Ali, ako ste i pored toga ljubitelj ovakvih (zastarelih) ikona i crteža imate nekoliko na ovom sajtu.

Nekoliko dobrih primera privremenih stranica u fazi izrade

www.sroown.com

www.buka.rs

ww.kostam.com

www.ceca-online.com